Kada sam imala samo sedam godina, doživela sam tragediju koja mi je promenila život. U saobraćajnoj nesreći izgubila sam oba roditelja, i to je bio trenutak koji je oblikovao moju sudbinu. Moja starija sestra, koja je tada imala 21 godinu, donela je veliku odluku. Napustila je svog zaručnika i fakultet da bi se posvetila mojoj brizi i odgoju.
Zbog toga što je morala da preuzme odgovornost za mene, sestra je potpuno promenila svoj život. Nije bilo mesta za ljubav, zabavljanja, ni bilo šta što je bilo povezano s njenom ličnom srećom. Bilo je to vreme potpune žrtve, i cela njena pažnja bila je usmerena prema meni. Odrasla sam uz njenu ljubav, pažnju i brigu, ali ni sama nisam bila svesna koliko joj je teško palo to što je morala da se odrekne svojih snova i želja.
- Godine su prolazile, a ja sam odrasla i na kraju se udala, preselivši se u svoj dom. Ali sestra nije prestajala dolaziti kod mene. Svakodnevno je dolazila, a ja sam osećala da je to postalo previše. U jednom trenutku, pod težinom tih poseta, nisam izdržala i viknula joj: “Nisam tvoje dete! Započni svoj život, zasnuj svoju porodicu, i pusti me da dišem!” Verovala sam da je to samo trenutni izliv mojih emocija i da će ubrzo proći. Mislila sam da je ljuta, ali meseci su prolazili, a od nje nije bilo ni reči.
Tada sam odlučila otići do njenog stana. Bilo mi je čudno što nije dolazila, ali nisam imala predstavu šta se dešava. Ušla sam u njen stan i stajala zamrznuta na mestu. Sestra je sedila usred dnevne sobe, okružena kutijama, mašnama i brojnim malim odećama za decu. Bio je to prizor koji je na trenutak izazvao strah u meni, pomislila sam da je možda potpuno izgubila razum.
- Ali onda me je pogledala, oči su joj bile pune suza, ali je ipak imala osmeh na licu. Tiho mi je rekla: “Iznenađenje.” I to je bio trenutak kada sam shvatila da ona nije bila ljuta na mene, nego je prolazila kroz nešto mnogo dublje. Ispostavilo se da je poslednjih nekoliko meseci udomljavala malu devojčicu. Bilo je to dete koje je, poput nas, izgubilo roditelje u nesreći. Sestra nije želela da mi kaže ništa dok nije bila sigurna da će sve proći kako treba, ali ona je jednostavno želela da toj devojčici pruži dom.
Sestra mi je drhtavim glasom rekla: “Trebala joj je kuća. Pomislila sam da možda mogu da joj dam ono što sam nekad dala tebi.” Bio je to trenutak kada sam shvatila koliko duboko je volela, koliko je spremna da se žrtvuje za dobrobit drugog deteta. Prošle su godine, ali njena želja da pomogne nije se promenila. Ponovo je odlučila da uloži sve što ima, svoje vreme, novac i energiju, kako bi još jedno dete imalo priliku da raste u ljubavi i sigurnosti.
- Tada je mala devojčica, stidljivo, provirila iza kauča, držeći plišanog medu. Bio je to trenutak koji je slomio moje srce. Shvatila sam da moja sestra nije nestala zato što je bila povređena, već zato što je tiho gradila nadu i ljubav za neko drugo dete. Nije se predala, nije se povukla u sebe, već je iznova pružala svoju ljubav.
Taj trenutak nije bio samo trenutak iznenađenja, nego i trenutak spoznaje. Sestra mi je pokazala šta znači prava žrtva i ljubav prema drugima. Ne samo prema meni, nego prema svakom detetu koje je imalo potrebu za domom i ljubavlju. Zagrlila sam je i počela da plačem, shvatajući da njeno srce nije samo veliko, već i nevjerojatno snažno. Zaslužila je sve sreće ovog sveta, i više od toga.
