Postati majka je jedno od najlepših iskustava za svaku ženu.Osećaj pripadnosti i brige za to malo biće preplavi celo telo i daje neverovatnu snagu i volju.U nastavku današnjeg članka pročitajte emotivnu ispovest jedne žene koja je rodila sa 57 godina..
- Priča o Su Majer je priča o istrajnosti, hrabrosti i izazovima majčinstva u poznim godinama. Kada je imala 57 godina, Su je odlučila da se ostvari kao majka, i to putem vantelesne oplodnje u Rusiji. U tom trenutku bila je u braku sa Nikom, jedanaest godina mlađim muškarcem, koji takođe nije imao dece. Njihova zajednička odluka da dobiju dete bila je ispunjenje velikog sna za oboje.
Su je ostala trudna i na svet donela ćerkicu Freju. U početku je sve izgledalo kao bajka – dugo željena beba, novi početak, ljubav koja je urodila plodom. Međutim, stvarnost se ubrzo pokazala kao mnogo kompleksnija i teža. Samo 14 meseci nakon rođenja Freje, Su i Nik su se razveli, a Su je ostala da sama brine o malom detetu.
- Odmah po razvodu, Su je odlučila da ode u penziju kako bi se u potpunosti posvetila svojoj ćerkici. Ipak, nije mogla da predvidi zdravstvene probleme koji će je ubrzo zadesiti. Najpre je morala na operaciju kolena, a potom joj je pukao čir na želucu, što ju je dovelo u ozbiljno stanje. Dok se oporavljala, suočila se sa strahom koji svaki roditelj zna – bojazan da neće moći da bude tu za svoje dete.
U tim teškim trenucima, Su je shvatila koliko je ranjiva situacija u kojoj se nalazi. Iako je sa puno ljubavi odlučila da rodi dete u kasnijim godinama, nije uzela u obzir sve zdravstvene rizike koji dolaze sa godinama. Su priznaje da tada nije razmišljala o tome da bi bolest mogla da je odvoji od Freje i ostavi devojčicu samu, bez majke.
- Kroz svoja iskustva, Su je došla do zaključka da bi trebalo da postoji gornja granica za godine u kojima žene mogu da postanu majke putem medicinski potpomognute oplodnje. Po njenom mišljenju, pedeset godina bi mogla biti ta granica, jer to još uvek ostavlja dovoljno vremena da se dete podigne i odgoji do odraslog doba. Ona ističe da iako ljubav prema detetu ne poznaje godine, roditeljstvo nosi sa sobom i fizičke i mentalne izazove, te da zdravlje mora biti deo te računice.
Svesna potencijalnih opasnosti, Su je preduzela sve moguće mere da obezbedi Frejinu budućnost. Odvojila je novac za njeno obrazovanje i unapred obezbedila ljude koji bi se brinuli o Freji u slučaju njene smrti. Su ističe da joj je najvažnije da njena ćerka ima stabilan i bezbedan život, bez obzira na sve.
- Pre nego što je upoznala Nika, Su je prošla kroz mnogo toga – razvod, negu bolesnih roditelja, gubitak bliskih članova porodice. Nakon smrti roditelja, ostala je sama, bez partnera i dece. I upravo tada, kada se činilo da je život prošao mimo nje, upoznala je Nika, koji je delio njenu želju da postane roditelj.
Njihova borba za potomstvo trajala je godinama. Pokušavali su da zatrudne prirodnim putem, a kada to nije uspelo, odlučili su se za vantelesnu oplodnju. Kada se Freja rodila, Su se potpuno posvetila ćerki, često nesvesno zapostavljajući Nika, koji se s vremenom osetio isključenim iz njihove male porodične zajednice. Iako su se razišli, uspeli su da očuvaju prijateljski odnos i ostanu u kontaktu.
- Danas, 17 godina kasnije, Freja je mlada, samostalna devojka. Su, iako u poznim godinama, i dalje je uz nju – vitalna, prisutna i zahvalna što joj je život dao priliku da bude majka. Bez obzira na sve teškoće, kaže da nikada neće zažaliti što se odlučila da ima dete, čak i ako je to učinila u vremenu kada se većina povlači iz roditeljske uloge. Za nju je Freja smisao života, a ljubav koju deli sa svojom ćerkom nadmašuje sve prepreke koje je morala da savlada.
