Pravoslavni vernici su u pripremama za najveći hrišćanski praznik Vaskrs,tim povodom je naš sveštenik izneo par saveta i uputa čemu se to treba pridati veća pažnja od farbanja jaja i sređivanja kuće.
- U jeku vaskršnjeg posta, dok se pravoslavni vernici pripremaju za najveći praznik hrišćanske vere – Vaskrs, mnogi se podsećaju ne samo na običaje, već i na dublju simboliku posta i praznovanja. Sveštenik Borislav Petrić govorio je o tome koliko je važno razumeti suštinu posta, a ne samo držati se spoljašnjih formi.
Naglašava da post nije samo lična stvar, već čin zajedništva, deo života crkvene zajednice. Onima koji se odluče na post savetuje da to ne čine proizvoljno i bez duhovnog vođstva. Svaki pojedinac živi u drugačijim uslovima – neko ima hroničnu bolest, neko često putuje, neko je u fizički zahtevnom poslu – i zato je, prema njegovim rečima, neophodno razgovarati sa svojim sveštenikom, tražiti blagoslov i uskladiti oblik posta sa sopstvenim životnim okolnostima. Post nije samo izbegavanje određene hrane, već celovito usmeravanje života prema duhovnim vrednostima.
- U razgovoru se dotakao i jednog od najprepoznatljivijih običaja vezanih za praznik – farbanja jaja. Taj običaj, iako duboko ukorenjen u tradiciji, ne bi trebalo da postane centar praznovanja. Ističe da je najbolje jaja farbati kada se za to ima vremena i volje, bez stroge potrebe da to bude na tačno određeni dan. Iako se najčešće farbaju na Veliki petak jer je neradni dan, to se može učiniti i na Veliku subotu ili Veliki četvrtak. Suština nije u tačnosti datuma, već u tome da se radost Vaskrsa prenese u dom, da se porodica okupi oko jednog zajedničkog, lepog čina.
Posebno napominje da farbanje jaja ne treba shvatiti kao takmičenje u kreativnosti ili savršenstvu. Danas, kaže, imamo toliko tehnika i boja da se mnogi fokusiraju na izgled, a zaborave smisao. Bitnija od forme jeste simbolika – da se u kući oseti radost, svetlost, i da se svi ukućani, pa i deca, uključe u taj čin. Međutim, sveštenik upozorava da se ne izgubi iz vida ono što je najvažnije: Hristos nije vaskrsao da bismo mi samo farbali jaja, već da bismo spoznali dublji smisao života, smrti i nade.
- Govoreći o Velikom petku, podseća da je to dan kada se hrišćani sećaju Hristovog stradanja. Tradicionalno se tog dana izbegava kućno spremanje, ali sveštenik ističe da Bog ne zabranjuje rad kao takav, već poručuje da se toga dana unutar sebe smirimo. Nije poenta da se tog dana ništa ne uradi, već da se sve što se radi, radi sa merom, tišinom i svesnošću o važnosti trenutka.
Veliki petak je, kaže, dan kada se čovečanstvo suočilo sa porazom – dan kada je pravda ubijena, kada je svet izgubio nadu. Upravo zbog toga treba da se učestvuje u tom osećaju tuge i smirenja, da se napravi prostor za tišinu, razmišljanje i molitvu. To je vreme kada se u crkvama ne služi liturgija, već se čitaju stari tekstovi koji podsećaju na Hristovo stradanje.
- U današnjem vremenu, kaže sveštenik, ljudi su izgubili naviku da se zaustave. Sve je postalo brže, instant, a praznici su često svedeni na „vikend sa punom trpezom“. On poziva vernike da ne dozvole da se Vaskrs svede na još jedan neradni dan u kalendaru. Poručuje da praznik treba osećati – duboko, iskreno, i iznutra. Samo tada, kaže, postaje istinska radost, a ne samo društveni običaj.
Iako mnogi danas zaboravljaju na dubinu vere i smisao praznika, njegova poruka je jasna – vratimo se tišini, jednostavnosti, simbolici, i iznad svega, veri. Farbanje jaja može biti radostan čin, ali ono nije srž Vaskrsa. Srž je Hristovo vaskrsenje i ono što ono znači za svakog čoveka – nada da postoji svetlost posle tame, život posle smrti, i ljubav koja nadilazi sve.
