Bratstvo i jedinstvo,to je definitivno slogan svih naših zemalja u našem regionu,koliko god tenzija da ima dobar komšijski odnos uvek preovladava.Jedan čovek iz Hrvatske je to dokazao po ko zna koji put a šta se tačno desilo pročitajte u nastavku.
- Sve se dogodilo u jednom od hrvatskih gradova, gde je ovaj čovek naišao na zastavu Srbije koja je ležala na pločniku – izgužvana, prašnjava i odbačena, gotovo zaboravljena. U situaciji kada bi mnogi možda jednostavno prošli pored nje ili se prema njoj postavili s nepoštovanjem, ovaj čovek je odlučio da postupi drugačije. Uzeo je zastavu, pažljivo je otresao od prljavštine, preklopio je i uputio poruku koja je odjeknula kao prava lekcija svima koji su je čuli.
Njegove reči bile su jednostavne, ali duboko značajne – rekao je da zastava nije kriva za bilo šta i da ona simbolizuje narod, a ne političke ili istorijske konflikte. Dodao je da narodi nisu jedni drugima neprijatelji i da je vreme da se prestane sa širenjem mržnje. Pozvao je na međusobno poštovanje i razumevanje, bez obzira na ono što nas je ranije razdvajalo.
- Snimak ovog trenutka je ubrzo dospeo na društvene mreže, a reakcije su bile brze i snažne. Ljudi iz svih krajeva bivše Jugoslavije – iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ali i oni iz dijaspore – ostavljali su komentare zahvalnosti i divljenja. Mnogi su isticali da je ovakva gesta primer kakvom bi svi trebali težiti. Jedan korisnik je napisao da bi Balkan bio mnogo lepše mesto za život kada bi više ljudi postupalo kao ovaj čovek. Drugi su se složili, ističući da su ovakvi mali znaci poštovanja upravo ono što nam svima nedostaje.
Ono što ovaj događaj čini posebnim jeste to što je u njemu sadržana snažna simbolika. Zastava, koja je često korišćena kao oružje u ideološkim sukobima, u ovom slučaju postaje sredstvo pomirenja i međusobnog razumevanja. Ovaj čin pokazuje da simboli sami po sebi nisu nosioci mržnje – već da je na nama kako ćemo ih tumačiti i kako ćemo se prema njima odnositi.
- Priča takođe podseća da u svakom društvu, bez obzira na političku klimu ili istorijske tenzije, postoji prostor za humanost i dostojanstvo. U ovom konkretnom slučaju, nije bilo potrebe za velikim gestovima ni za rečima mržnje – dovoljan je bio jedan iskren postupak, jedna jednostavna rečenica i otvoreno srce da se pošalje poruka koja je nadjačala godine neprijatnih sećanja.
Ovaj događaj nas uči da ne mora sve da bude komplikovano kako bi bilo značajno. Ponekad je dovoljan jedan čovek da podseti mnoge da još uvek postoji nada za bolje odnose, za toplinu među ljudima, za svet u kojem poštujemo jedni druge. Nije važno koje boje je zastava koju podižemo sa tla – važno je da u tom trenutku podižemo i ljudskost.
- Iako se ovakvi činovi često doživljavaju kao retkost, možda je vreme da ih pretvorimo u pravilo. Možda je upravo na nama da odlučimo da će empatija, tolerancija i razumevanje biti deo naše svakodnevice, a ne samo izuzeci koji povremeno zablistaju. Jer ako jedan čovek može da se sagne i podigne zastavu s poštovanjem, bez mržnje, onda to može svako od nas.
U regionu koji još uvek nosi ožiljke prošlosti, ovaj gest ostaje svetla tačka i podsetnik da nas razlike ne moraju razdvajati – mogu nas, ako ih pravilno razumemo, čak i zbližiti. Priče poput ove ne treba zaboraviti, već ih treba pričati, deliti i nadograđivati – jer svet ne menjaju samo veliki događaji, već i male ispravne odluke koje svakodnevno donosimo.
