U današnjem članku vam pišemo na temu holesterola, jer je to pitanje koje često postavlja mnogo nedoumica, posebno kada su u pitanju namirnice poput jaja i slanine. Iako se mnogi fokusiraju na ove namirnice, nutricionisti ističu da pravi problem leži u obrascu ishrane, a ne u pojedinačnim namirnicama.
Holesterol je prirodna supstanca koju naše telo koristi za izgradnju ćelijskih membrana, proizvodnju hormona, stvaranje vitamina D i žuči. Međutim, kada dođe do neravnoteže između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, može doći do problema.
Problem nastaje kada loš holesterol raste i taloži se u zidovima arterija, dok dobar holesterol pomaže u “čišćenju” krvnih sudova. Cilj nije da potpuno eliminiramo holesterol, već da postignemo ravnotežu, jer holesterol nije “neprijatelj”, već signal našeg tela.
Prvi krivac za povišen holesterol je rafinirani šećer i slatka pića. Prekomerna konzumacija šećera, posebno fruktoze koja se nalazi u zaslađivačima i sokovima, može ozbiljno opteretiti jetru, jer veliki deo šećera se upravo tamo prerađuje. Kada ima previše šećera u organizmu, jetra ga pretvara u masnoće, što dovodi do povećanja rizika od masne jetre (nealkoholne) i povećava trigliceride, što naravno negativno utiče na lipidni profil. Problem nije u “masnoj hrani”, već u slatkišima, sokovima, gaziranim pićima, energetskim pićima i industrijskim desertima, koji se često konzumiraju usput, bez razmišljanja.
- Drugi veliki krivac je industrijski prerađena hrana i trans masti. Brza hrana, grickalice, peciva, gotova jela, prerađevine i “snack” proizvodi sadrže trans masti, rafinirane ugljikohidrate, aditive, skriveni šećer, višak soli i loša ulja. Ove namirnice često podižu LDL, smanjuju HDL i pojačavaju upalne procese u telu, što dodatno opterećuje jetru i metabolizam. Dakle, nije problem jaje ili slanina, već ono što se jede uz njih – hrana koja preplavljuje našu ishranu svakodnevno.
A gde su tu jaja i slanina? Jaja su nutritivno bogata (sadrže proteine, vitamine, minerale) i, kod većine ljudi, umerena konzumacija ne izaziva problem. Isto važi i za masniju hranu, ali ključ je u kontekstu ishrane. Ako je vaša ishrana bazirana na povrću, proteinima, vlaknima i zdravim mastima, onda poneko jaje ili komad slanine neće biti problem. Međutim, ako vaša ishrana uključuje mnogo peciva, sokova, slatkiša, fast fooda i grickalica, holesterol i trigliceridi će verovatno rasti, čak i bez slanine u vašem tanjiru.
Kako možemo pomoći svom holesterolu i jetri? Zdrave masti kao što su maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi i plava riba (bogata omega-3) mogu značajno poboljšati lipidni profil. Takođe, vlakna iz povrća, voća, mahunarki i zobi deluju kao prirodni filter i pomažu u smanjenju apsorpcije holesterola, dok hidratacija i redovno kretanje podržavaju metabolizam i zdravlje jetre. Fizička aktivnost takođe može podići dobar holesterol (HDL), regulisati težinu i smanjiti inzulinsku rezistenciju koja je ključna za zdravlje jetre.
Dakle, holesterol nije samo rezultat “masne hrane”. Za mnoge ljude najveći problem su šećer i industrijski prerađena hrana, jer direktno opterećuju jetru i ometaju normalan metabolizam. Najbolja strategija nije zabrana pojedinih namirnica, već promena navika: manje industrijskih proizvoda, manje slatkiša i više prirodne hrane. Kada napravimo ove promene, telo se često počinje oporavljati iznutra, bez potrebe za ekstremnim restrikcijama
