U današnjem članku Vam donosimo priču čija radnja prati porodicu koju su dugovi doveli do ruba, ali i ćerki koja je morala da bira između svog sna i dužnosti prema onima koji su je odgajali…
Ana je dugi niz godina živela u glavnom gradu, posvećujući se napornom radu i velikim odricanjima kako bi ostvarila svoj san – kupovinu vlastitog stana. Pet godina štednje, stalnog truda i napornog rada od jutra do večeri dovele su je do stvaranja fonda koji je trebao da joj bude sigurna budućnost. Međutim, jedan telefonski poziv potpuno je promenio njen život. Majčin glas, drhtav i pun straha, donosio je loše vesti o velikim dugovima i pretnjama koje su pretili porodičnoj kući. Ana nije imala mnogo vremena da razmišlja – odmah je spakovala stvari i krenula prema svom rodnom mestu.
Povratak doma bio je težak i emotivan. Kuća u kojoj je odrasla dočekala je hladno i napeto. Roditelji, izmučeni i zabrinuti, priznali su joj da su zapali u ozbiljne dugove koji su premašivali 27.000 evra. Uzrok svega bio je način života njene mlađe sestre Lene, koja je neodgovorno trošila novac, koristila kreditne kartice i očekivala da će roditelji preuzeti odgovornost za njene obaveze. Skupi uređaji, luksuzni nameštaj i sitnice otkrivali su gde je nestao novac. Ana je bila zapanjena. Dok je ona u gradu živela skromno, žrtvujući se za budućnost, porodica je u njenoj odsutnosti trošila na račun dugova. Sestra je menjala poslove, a sve vreme čekala da neko drugi rešava njene finansijske probleme. Ta spoznaja natjerala je Anu da se zapita – gde se završava porodična pomoć, a gde počinje iskorištavanje i manipulacija?
- Statistike Agencije za bankarstvo Federacije BiH pokazuju da je broj građana koji koriste potrošačke kredite poslednjih godina značajno porastao, a naročito mladi ljudi koji se oslanjaju na kreditne kartice kako bi pokrivali svakodnevne troškove. Stručnjaci upozoravaju da ovakav način života vodi u dugoročne finansijske probleme, naročito kada troškovi počnu da se gomilaju bez jasnog plana otplate. Ana je shvatila da je od nje očekivano da svojim mukotrpno ušteđenim novcem spasi njihove greške.
Te noći, dok nije mogla da spava, preispitivala je sve što je prošla – ljubav prema porodici, sopstvene ciljeve i granice koje postavlja. Pomagati porodici nije isto što i žrtvovati svoj život, zaključila je. Ujutro, dok su roditelji i sestra očekivali da pristane, smogla je hrabrosti da donese čvrstu odluku i kaže „ne“. Ova odluka nije bila jednostavna. Otac joj je spočitavao nezahvalnost, majka je plakala, a sestra je hladno tvrdila da je ona dužna da im pomogne jer „ima novca, a oni nemaju“. Ipak, Ana je ostala mirna i odlučna. Rekla im je da prodaju stvari koje su kupili na kredit i da sami preuzmu odgovornost za svoje postupke. Iako su njene reči bile teške, one su bile znak njene zrelosti i razumevanja da više nije voljna da preuzima ulogu spasitelja.
- Stručnjaci iz Centra za socijalni rad u Beogradu često ističu da u porodicama u kojima jedan član neodgovorno upravlja finansijama, drugi članovi često osećaju obavezu da preuzmu dugove. Takav način funkcionisanja stvara začarani krug – odgovorni članovi se iscrpljuju, dok oni koji troše nastavljaju bez promene. Anina odluka da prekine taj ciklus nije bila samo lična, već i važan primer koliko je važno naučiti reći „dosta“.
Kada se ponovo ukrcala u voz i posmatrala krajolik svog rodnog kraja kako nestaje u daljini, osećala je olakšanje. Nije bilo lako ostaviti porodicu u nevolji, ali znala je da bi žrtvovanje vlastite budućnosti značilo prekidanje njenog sna. San o stanu je nastavio da živi, ali sada je nosio i novo značenje – stan nije bio samo krov nad glavom, već simbol njene slobode i samostalnosti.
- Prema istraživanju Ekonomskog instituta u Zagrebu, sve više mladih ljudi u regionu suočava se sa pritiscima porodice kada je u pitanju novac. Dok jedni pokušavaju da stvore stabilnost štednjom i radom, drugi očekuju da im pomoć bude dostupna bez obzira na sve. Rezultat toga je sve veći jaz između onih koji grade i onih koji troše. Anina priča je samo jedan primer kako se taj jaz može premostiti postavljanjem jasnih granica.
Za nekoliko meseci, kada uplati kaparu i potpiše ugovor o hipoteci, Ana neće samo dobiti stan. Dobijaće slobodu od tuđih dugova i osećaj da njen trud ima pravi smisao. Porodica će, želeli to ili ne, morati da nauči da život na tuđi račun uvek dolazi na naplatu. Ana, sa svojim novim domom, nosiće sa sobom i najvredniju lekciju – samopoštovanje počinje onog trenutka kada prestaneš da živiš prema tuđim greškama.
