Svakom detetu treba i očinska i majčinska figura u životu,nažalost pojedini prožive celi život bez poznavanja tog osećaja.
- Devojčica sa fotografije, koju danas svi prepoznaju kao jednu od najuspešnijih glumica u regionu, prošla je kroz brojne lične izazove pre nego što je stigla do mesta koje sada zauzima u svetu glume. Iva Štrljić, čije se ime danas vezuje za najgledanija filmska i televizijska ostvarenja, još kao mlada suočila se sa duboko emotivnim prelomnim tačkama koje su u velikoj meri oblikovale njen karakter.
Iako je imala već 18 godina kada su joj se roditelji razveli, taj period za nju je bio izuzetno bolan. Brak njenih roditelja trajao je 15 godina, a njegov kraj doživela je kao gubitak koji ju je pogodio mnogo više nego što je u tom trenutku bila spremna da pokaže. Nakon razvoda, ostala je da živi sa majkom u Beogradu, dok se njen otac, poznati dramski umetnik, preselio u Hrvatsku, gde je preuzeo dužnost upravnika Hrvatskog narodnog kazališta.
- U više navrata, Iva je govorila o svojim osećanjima iz tog perioda, ističući da veruje kako bi bilo lakše da se razvod dogodio dok je još bila dete. Smatra da bi na taj način uspela da izbegne bolne uspomene na porodičnu celinu, koje kasnije, kako kaže, umeju više da bole nego sama činjenica razdvajanja. Prema njenim rečima, najteže je detetu koje ima nežne, tople i emotivne uspomene na zajednički život roditelja, jer su takva sećanja trajna i, kada jednom nestanu, ostavljaju prazninu.
Posebno je teško podnela emocionalnu udaljenost od oca. Iva je priznala da se dugo borila sa osećajem krivice zbog nedostatka njegove prisutnosti, misleći da je pogrešno što joj nedostaje. Vremenom je osvestila te emocije i to joj je, kako kaže, donelo određeno olakšanje. Ipak, nedostatak očinske figure ostavio je trajni trag na njenoj ličnosti, posebno na njenom emocionalnom svetu.
- Ističe da će devojčica kojoj je otac nedostajao, zauvek nositi u sebi jedan nežan i ranjiv deo. U kasnijim emotivnim odnosima, takva osoba često pokazuje veću toleranciju, nežniju komunikaciju i više razumevanja. Njene reči ukazuju na to da osobe koje nisu imale celovitu roditeljsku podršku kod kuće, drugačije reaguju i funkcionišu u životu – često su samostalnije, ali i emotivno osetljivije.
Gostujući u emisiji “Na terapiji”, Iva je otvoreno govorila o svom odnosu sa ocem. Navela je da su već dve decenije razdvojeni i da joj je njegovo odsustvo jako teško padalo. Bez obzira na sve, istrajala je u svom putu i borila se sama za svoj profesionalni uspeh. Otkrila je i da joj je bilo izuzetno bolno kada bi videla šta sve drugi roditelji čine za svoju decu, a ona to nije imala. Najviše ju je pogađalo kada bi neko pomislio da je svoje prilike u glumi dobila zahvaljujući ocu, iako, kako naglašava, nije imala nikakvu podršku s te strane.
- Uprkos svemu, Iva Štrljić danas sa ponosom može reći da je uspela. Sama, bez privilegija koje bi mogla da donese poznata porodična loza, izgradila je karijeru koju poštuju i publika i kolege. Njena priča nije samo priča o glumačkom uspehu, već i svedočanstvo o emotivnoj snazi, o borbi protiv unutrašnjih rana i o ličnom rastu koji dolazi iz najtežih životnih okolnosti.
Ona je primer da, i kada nas život podeli između dve strane, između roditelja, između očekivanja i stvarnosti, moguće je sačuvati integritet, razviti empatiju i stvoriti svoj put. Danas, Iva ne samo da stoji kao priznato lice televizije i pozorišta, već i kao simbol otpornosti jedne žene koja je prošla kroz lične izazove i iz njih izašla snažnija nego ikada.
