Dosada smo shvatili da uživate u zanimljivim testovima ličnosti,mozgalicama i vicevima zato smo za Vas danas pronašli jednu optičku iluziju koja verovali ili ne zaista radi.Testirajte i uverite se sami..
- Naš mozak je čudesna mašina, ali nije nepogrešiva – naročito kada su u pitanju vizuelni podražaji. Optičke iluzije nas iznova podsećaju na to koliko lako percepcija može da nas prevari. Jedna od najzanimljivijih iluzija u tom smislu je nedavno podeljena od strane stručnjaka iz kompanije Lendstore. Njihova jednostavna, ali veoma efektna ilustracija ima moć da zbuni čak i one sa najpažljivijim okom za detalje.
U centru ove iluzije nalazi se fenomen poznat kao Trokslerov efekat. Dovoljno je da gledate u jednu belu tačku na sredini slike oko 30 sekundi. I dok vaše oči ostaju nepomične, ostatak tačkica koje okružuju tu belu tačku počeće da blede i – kao da magijom – potpuno nestanu. Naravno, ništa na slici fizički ne nestaje, ali vaš mozak to doživljava kao realnost.
- Ova pojava je dobila ime po švajcarskom lekaru Ignaciju Paulu Vitalu Troksleru, koji je još početkom 19. veka otkrio da ljudski mozak prestaje da obraća pažnju na statične, nepromenljive vizuelne informacije. Drugim rečima, ako se usredsredimo na jednu tačku i ne pomeramo pogled, sve ono što je u našem perifernom vidu vremenom počinje da bledi, jer mozak automatski odlučuje da ti podaci nisu važni i izbacuje ih iz naše svesti.
Ovaj efekat nije samo zanimljiv trik za razonodu, već i važan primer kako naš perceptivni sistem funkcioniše. Pokazuje da ne vidimo uvek sve što je pred nama i da naš mozak aktivno filtrira informacije kako bi fokus zadržao na onome što smatra bitnim. Upravo taj proces filtracije je ono što nas čini efikasnijim u svakodnevici, ali istovremeno i ranjivim na vizuelne iluzije.
- U eri digitalnih medija i zasićenosti informacijama, ovakve optičke varke postaju sve popularnije. One su podsetnik koliko je pažnja dragocena – i koliko brzo možemo izgubiti iz vida ono što je direktno ispred nas. Ne samo u vizuelnom smislu, već i šire – u načinu na koji opažamo svet oko sebe.
Iako ova iluzija može izgledati kao čisto vizuelna zabava, ona zapravo otvara mnoga pitanja o tome kako donosimo zaključke, kako reagujemo na informacije koje se ne menjaju, i koliko često „ne vidimo“ ono što stalno gledamo.
- Umetnici, dizajneri, psiholozi i neurolozi često koriste ovakve primere da bi objasnili principe percepcije i pažnje. Trokslerov efekat se koristi i u istraživanjima o tome kako ljudi procesuiraju vizuelne informacije i zašto se, recimo, u vožnji ili rutinskim poslovima dešava da „isključimo“ i ne primetimo stvari koje nam mogu biti važne.
Na kraju, ovakve iluzije su sjajan podsetnik da svet oko nas nije uvek onakav kakvim ga vidimo – a ponekad i ono što mislimo da je nestalo, tu je sve vreme, samo skriveno iza filtera koje naš um sam postavlja.
BONUS TEKST
- Izjava modne kreatorke Karoline Herrere da nošenje traperica nakon tridesete i duge kose nakon četrdesete „nema klase“ izazvala je burne reakcije u javnosti i modnoj industriji. Njene riječi otvorile su pitanje koje se često, svjesno ili nesvjesno, provlači kroz društvo – da li postoje godine u kojima bi žene trebalo da prestanu nositi određenu odjeću ili njegovati određeni stil?
Karolina Herrera, proslavljena dizajnerka čiji brend odiše elegancijom i sofisticiranošću, važi za ženu s besprekornim osjećajem za stil. Tokom više od tri decenije karijere izgradila je modno carstvo koje uključuje odjeću, parfeme i modne dodatke. S obzirom na njen status i iskustvo, njene izjave nose težinu, ali su i povod za širu raspravu.
- Prema njenim riječima, žena bi trebala s godinama njegovati stil koji odražava dostojanstvo, zrelost i individualnost. Vjeruje da slijepo praćenje trendova vodi ka uniformisanosti, brišući jedinstvenost i često rezultira time da ljudi izgledaju kao da pokušavaju biti neko ko nisu. Njena tvrdnja da „ništa ne stari ženu više od pokušaja da izgleda mladoliko“ može se tumačiti i kao poziv na autentičnost – da se sa godinama treba usklađivati stil, ali bez forsiranja izgleda koji ne odgovara životnoj fazi.
