U ovom članku Vam donosimo objašnjenje gdje se anksioznost najčešće taloži u tijelu i kako se različito manifestuje kod svake osobe. U nastavku saznajte šta se zapravo dešava u organizmu i kako spriječiti da vas panika savlada…
Naša tela se sastoje od različitih sistema koji zajedno rade kako bi nas održali zdravima i funkcionalnima. Međutim, kada smo preopterećeni, pod stresom ili anksiozni, ovi sistemi mogu početi da reaguju na način koji nam nije poznat, izazivajući nesigurnost i strah. Često se osećamo kao da su naši telesni signali pomešani, kao da su različiti sistemi u telu u konfliktu, što može izazvati osećaj panike ili straha da će se dogoditi nešto loše. Ovaj fenomen, poznat kao zdravstvena anksioznost, može se manifestovati kroz različite fizičke simptome koji nisu uvek lako razumljivi.
- Za one koji pate od anksioznosti, simptomi nisu samo emotivni, već često vrlo fizički. Na primer, mnogi ljudi izveštavaju o bržem srčanom ritmu, otežanom disanju, ili migrenama, a ovi simptomi mogu biti zbunjujući jer mogu podsećati na ozbiljna medicinska stanja. Razumevanje načina na koji naš organizam reaguje na stres može nam pomoći da lakše prepoznamo razliku između anksioznih reakcija i stvarnog zdravstvenog problema. Kao što navodi Blic, poznavanje fizičkih simptoma koji nastaju zbog stresa može značajno olakšati svakodnevni život onima koji pate od anksioznosti i pomoći im da prepoznaju kada im je potrebna pomoć.
Jedan od najčešćih telesnih odgovora na anksioznost dolazi iz mišićnog sistema. Naše telo se instinktivno napinje kada smo pod stresom, i to se ne dešava samo u našim rukama ili nogama. Određeni organi i mišići, poput bešike, rektuma i srca, mogu takođe reagovati na isti način. Na primer, mnogi ljudi prijavljuju da tokom stresnih trenutaka doživljavaju učestale nagone za mokrenjem ili čak prolazne poremećaje u probavi, poput dijareje. S obzirom na to da su bešika i rektum mišići, napetost u tim delovima tela može izazvati neprijatnosti.
- Srce, koje je takođe mišić, može početi da kuca brže i jače, što često podseća na simptome infarkta. Međutim, važno je napomenuti da ovi fizički odgovori nisu nužno znak ozbiljne bolesti, već su rezultat anksiozne reakcije na stres. Ove reakcije mogu biti zastrašujuće, ali često nisu opasne. Iako mnogi ljudi imaju tendenciju da ih mešaju sa ozbiljnim medicinskim stanjima, važno je razumeti da su simptomi anksioznosti često nespecifični i prolazni.
Kada dođe do stresnih reakcija u telu, kortizol, hormon stresa, igra ključnu ulogu. Kada smo pod stresom, naše telo izlučuje veće količine ovog hormona, koji se fokusira na preživljavanje, a ne na dugoročnu ravnotežu, kao što je očuvanje imunološkog sistema. Ovo često može imati posledice na naše unutrašnje organe. Na primer, tokom anksioznosti može doći do ubrzanog rada srca, što je reakcija na lučenje kortizola. Takođe, često možemo osetiti glavobolje ili čak migrene, dok naš mozak pokušava da procesuira sve stimuluse.
Dok mnogi ljudi opisuju osećaj nedostatka daha ili ubrzanog disanja, ovo su uglavnom posledice ubrzanog rada pluća usled stresa. Blic ukazuje na to da su svi ovi simptomi, iako neugodni, tipični za anksioznu reakciju i da ne treba odmah paničiti, jer nisu uvek pokazatelj ozbiljne bolesti.
- Kada naše telo reaguje na stres, respiratorni sistem takođe igra značajnu ulogu. Povećani krvni pritisak i brže disanje su fiziološke reakcije na stres, što je deo prirodnog odgovora tela poznatog kao “bori se ili beži”. Osećaj vrtoglavice, otežanog disanja i plitkog disanja često prate anksioznost, jer respiratorni sistem radi brže nego obično. Ova fizička stanja mogu izazvati paniku, jer mnogi ljudi mogu pomisliti da je to znak hitnog medicinskog stanja poput srčanog udara ili problema sa disanjem. Iako je važno pratiti ove simptome, oni se često javljaju kao prirodna reakcija tela na stres, bez potrebe za neposrednim lekarskim zahvatom.
Takođe, centralni nervni sistem igra ključnu ulogu u regulaciji anksioznih reakcija. Kada smo pod velikim stresom ili kada se osećamo preplavljeno, naš mozak može prekomerno reagovati, oslobađajući nagli nalet hormona i kortizola. To može izazvati osetno povećanje stresa i napetosti, što ponekad vodi do osećaja panike. Panika je posebno intenzivna i može imitirati fizičke simptome ozbiljnijih zdravstvenih stanja, što može izazvati dodatnu konfuziju i strah. Osećanje da se telo bori sa sopstvenim odgovorima na stres može izazvati još veće zabrinutosti, ali važno je imati na umu da je to normalan proces koji se dešava kada je telo preopterećeno.
Na kraju, kada svi ovi sistemi u telu – od mišića i organa, preko respiratornog sistema do nervnog sistema – reaguju istovremeno, može doći do intenzivnog stresa i anksioznosti. Ovaj kombinovani odgovor tela može učiniti da se osećamo kao da se ne možemo nositi sa sopstvenim reakcijama, što dodatno izaziva osećaj panike.
- Razumevanje fizičkih simptoma koje uzrokuje anksioznost može nam pomoći da se nosimo sa njom na zdraviji i adaptivniji način, omogućavajući nam da bolje prepoznamo kada su simptomi samo rezultat stresa, a ne ozbiljnog zdravstvenog problema. Kako se često izveštava u “Blic”, važno je biti svestan da stresne reakcije mogu biti zastrašujuće, ali obično nisu opasne i ne zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Zbog svega navedenog, važno je razviti strategije za suočavanje sa stresom kako bismo mogli da prepoznamo kada se telo preopterećuje i kada nam je potrebna pomoć. Učinkovite tehnike opuštanja, kao što su duboko disanje, meditacija ili čak fizička aktivnost, mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti.
