Nikada ne znamo šta nas čeka iza ćoška,a tako je i ovaj dečko ostao u šoku nakon kratkog upoznavanja sa devojkom..Put ga je vodio na posao a u autobusu je upoznao prelepu devojku međutim ništa nije išlo onako kako se on nadao..
- Ponekad i najlepše romantične priče, koje počnu sasvim spontano i obećavajuće, završe iznenada i neočekivano – često iz razloga koji ostavljaju gorak ukus u ustima. Upravo takvo jedno iskustvo podelio je mladić iz Hrvatske, koji se našao u središtu emocionalnog obrta tokom dugog putovanja autobusom ka Nemačkoj.
U anonimnoj ispovesti na društvenim mrežama, momak je ispričao kako je krenuo iz Županje u Dizburg, putujući autobusom koji je trebalo da ga odvede na posao u Nemačku. Budući da tada nije imao sopstveni prevoz, bio je osuđen na dug i naporan put od preko 24 sata. Međutim, ono što je započelo kao običan put, ubrzo je poprimilo potpuno drugačiji ton.
- Zbog gužve u autobusu, mlada devojka je sela pored njega. Brzo su započeli razgovor, najpre uzdržano i nenametljivo, ali kako su sati prolazili, komunikacija je postajala sve prisnija. Oboje su pokazali interesovanje jedno za drugo, a kada su shvatili da im se putevi ukrštaju i u svetu sporta – tačnije kik-boksa – među njima se razvila bliskost. Devojka je trenirala u susednom gradu, poznavala je njegovog trenera, čak su imali zajedničke poznanike, što je dodatno zbližilo ovo dvoje saputnika.
Tokom pauza na putovanju provodili su vreme zajedno, smejali se, flertovali. U jednom trenutku, dok su prolazili kroz tunele u blizini Vilaha, on se našalio, rekao joj da će joj nešto šapnuti, a zatim je poljubio u obraz – kao probni korak. Umesto šamara ili nelagodnosti, naišao je na topao odgovor. Devojka se još više približila, dajući do znanja da se i njoj sviđa u kom smeru ide njihova interakcija.
- Međutim, sav taj emotivni momentum srušio se u jednom jedinom trenutku – kada su konačno izgovorili svoja imena. Do tada, njihovo poznanstvo bilo je zasnovano na pogledu, humoru, flertu i zajedničkim temama, ali bez predstavljanja. Kada mu je konačno rekla svoje ime i pitala kako se on zove, usledilo je neočekivano zahlađenje. Na njegovo izgovoreno ime reagovala je rečima: „Ne izlazim s nemuslimanima.“
U trenutku je sve stalo. Hemija, bliskost, osmesi – sve je nestalo. Devojka je brzo zauzela distancu, a mladić je, razočaran i zbunjen, vratio slušalice u uši i ostatak puta proveo gledajući kroz prozor, u tišini i nelagodnosti. Kao što sam kaže, od tog trenutka se činilo da je put do Minhena trajao duže nego čitavih 20 sati pre toga.
- Ono što ovu priču čini posebno zanimljivom jeste činjenica da je razlog odbijanja bio njegov identitet – nešto na šta on nema nikakvog uticaja. Iako nije otkrio koje je ime izgovorio, očigledno je da je ono, u kombinaciji sa verskom pripadnošću, bilo presudno za devojku da ga momentalno isključi kao potencijalnog partnera.
Takvi trenuci znaju da budu bolni, naročito kada su osećanja već počela da se razvijaju. Razočaranje ne dolazi samo iz odbijanja, već iz nagle promene ponašanja i činjenice da su svi prethodni trenuci delovali iskreno i obećavajuće. Osećaj odbacivanja na osnovu nečega što nije u našoj moći – poput imena ili porekla – ostavlja dublji trag od običnog neuspelog flerta.
- Ipak, ovaj mladić je svoj doživljaj podelio ne sa gorčinom, već sa dozom humora i samoironije, što govori o njegovoj zrelosti. Svestan je da nije učinio ništa pogrešno, da je pristupio iskreno i s merom, i da razlog za kraj nije bio u njemu. Ostaje samo nada da je iz ovog iskustva izvukao lekciju: ponekad ljudi jednostavno nisu spremni da prevaziđu sopstvene predrasude – i to nije tvoja krivica.
A možda mu se, u nekom sledećem autobusu, neko novo poznanstvo ipak zadrži do poslednje stanice.
