“Sto ljudi,sto ćudi” sigurna sam da ste mnogo puta čuli ovu izreku,ako i niste verovatno znate šta ona predstavlja.Ponekad naša očekivanja nisu u skladu sa realnosti tako da treba da budemo otvorenog uma i da razmislimo prije svake izgovorene reči i postupka.
- Ova priča, koja je izazvala burne reakcije širom regiona, otkriva koliko su očekivanja, materijalizam i nedostatak empatije postali deo svakodnevice, čak i u najosetljivijim trenucima – kao što je proslava prvog rođendana deteta.
Majka iz Hrvatske, razočarana poklonom koji je dobila od komšinice – kutijom keksa i kilogramom jabuka – odlučila je da svoj osećaj “poniženja” podeli javno, u jednoj od ženskih grupa na društvenim mrežama. U statusu je istakla kako se potrudila da proslava bude raskošna, kako nije žalila truda ni sredstava, ali da je bila zatečena jednostavnošću poklona koji je dobila. Njena reakcija – želja da “vrati kesu” i beleženje ko je šta doneo – izazvala je lavinu komentara, i to mahom negativnih.
- U moru komentara koje je ova objava izazvala, ono što se jasno izdvaja jeste gnev i razočaranje drugih žena prema autoritarnom i, kako su mnoge rekle, “bahatom” stavu majke. Mnoge su istakle da nije važna vrednost poklona, već prisustvo, pažnja i želja da se učestvuje u nečijem posebnom danu. Postavljalo se i logično pitanje: da li je moguće da se neko oseća uvređeno jer je dobio hranu – nešto korisno, zdravo i upotrebljivo – umesto igračaka ili skupih stvari?
Ono što čini ovu priču posebno važnom jeste društveni kontekst u kojem se odvija. Ljudi širom regiona žive u vrlo različitim ekonomskim uslovima. Neki jedva sastavljaju kraj s krajem, ali i dalje žele da pokažu pažnju i poštovanje, koliko god skromno. U tom smislu, poklon u vidu keksa i jabuka ne mora biti znak nepoštovanja – već znak davanja iz onoga što se ima.
- Nažalost, percepcija da je vrednost poklona direktno povezana s poštovanjem koje se pokazuje, duboko je ukorenjena u pojedinim delovima društva. Ova objava osvetljava upravo tu pojavu – gde je forma često važnija od suštine, a druženje se meri kroz cenu poklona.
Takođe, ono što zabrinjava jeste poruka koju ovakvo razmišljanje može poslati deci. Umesto da im pokazujemo zahvalnost, skromnost i toplinu, šaljemo poruku da je važno ko je šta doneo, a ne koliko se neko potrudio da bude deo njihovog života.
- Ipak, najvrednije u ovoj priči jesu komentari koji su osudili ovakav pogled na svet. Mnoge žene pokazale su zrelost, empatiju i razumevanje. Ukazale su na mogućnost da ta komšinica možda nije imala više, da je možda dala poslednje što je imala, ili da prosto poklon ne mora biti predmet procene već izraz dobre volje.
Pitanje koje se postavlja posle svega jeste: da li je bitnija raskošna torta ili toplina ljudskog prisustva? Da li se pravo prijateljstvo i komšijska bliskost mere poklonima, ili pažnjom, osmehom i iskrenim prisustvom?
- Ova priča nas podseća da u vremenu kada se sve više udaljavamo jedni od drugih, kada vrednujemo materijalno više nego ljudsko, treba da zastanemo i zapitamo se – šta nas zaista čini ljudima? Možda nije kasno da naučimo lekciju zahvalnosti i poniznosti, jer nekada upravo jabuka i keks znače mnogo više nego najskuplji poklon sa mašnicom.
