Da li ste znali da čupanje sede kose može da izazove više lošeg nego dobrog? U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par rešenja koje možete iskoristiti da se borite sa tim problemom bez da uzrokujete neželjene posledice…
Mnogi ljudi imaju naviku da čupaju sede dlake, verujući u mit da će time sprečiti širenje sedih po celoj glavi. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da takvo razmišljanje nema naučno uporište. Prema pisanju portala Blic, sede dlake nastaju kada pigmentne ćelije u folikulima prestanu da proizvode melanin, a ne zbog toga što smo jednu ili više dlačica iščupali. Dakle, čupanje ne zaustavlja proces starenja kose, već može izazvati suprotni efekat i dodatno oštetiti vlasište.
Frizer i kreativni direktor kompanije SACHAJUAN, Trey Gillen, ističe da svaka vlas raste iz svog folikula i da se boja dlake gubi onog trenutka kada melanociti – ćelije odgovorne za pigment – prestanu sa radom. Kada jednom postane siva ili bela, ta vlas više ne može da povrati prirodnu boju. Gillen naglašava da čupanje sedih ne utiče na okolne vlasi, jer pigmentne ćelije u drugim folikulima funkcionišu nezavisno. Uprkos tome, mnogi i dalje veruju u raširen mit da će jedna čupnuta seda ubrzati pojavu novih.
- Problem, prema stručnjacima, nije u estetici, već u posledicama koje ovakva navika može da ostavi. Čupanjem sedih dlaka može se izazvati trauma folikula, što u nekim slučajevima dovodi do ožiljaka, infekcija ili čak trajnog gubitka kose na tom mestu. Budući da iz jednog folikula uvek raste samo jedna vlas, uništenjem te strukture on se više ne regeneriše, što rezultira praznim mestom na temenu. Gillen upozorava da takva navika, koja se mnogima čini bezazlenom, zapravo može da doprinese pojavi proređenih delova na glavi.
Osim promene boje, sede vlasi imaju i drugačiju strukturu u odnosu na prirodno obojenu kosu. Epifiza proizvodi sve manje melanina, a smanjuje se i proizvodnja sebuma, prirodne masnoće koja štiti kosu i daje joj sjaj. Zato je seda kosa često suvlja, grublja i gušća od prethodnih vlasi. Kako piše Nova.rs, upravo zbog svoje teksture sede dlake zahtevaju drugačiji način nege – više hidratacije, upotrebu blagih šampona i pažljiviji pristup češljanju. To je jedan od razloga zašto mnogi primećuju da im se kvalitet kose menja onog trenutka kada počnu da sede.
- Stručnjaci savetuju da je mnogo bolja opcija šišanje nego čupanje. Ako postoji sedeći pramen koji smeta, jednostavno ga treba odseći makazama, ali nikako nasilno uklanjati iz korena. Na taj način se izbegava rizik od oštećenja folikula i smanjuje mogućnost iritacija na koži glave. Gillen naglašava da je najbolji pristup zapravo – ignorisati pojedinačne sede, jer su one prirodni znak zrelosti i procesa kroz koji telo prolazi. Psiholozi dodaju da su sede dlake za mnoge ljude izvor nesigurnosti, ali i da mogu da postanu simbol mudrosti i dostojanstva. U društvu se sve više promoviše trend prirodnog starenja, gde i poznate ličnosti ponosno pokazuju svoju sedu kosu, pretvarajući je u modni detalj. Umesto da se skrivaju ili čupaju, sede se danas često naglašavaju pravilnim šišanjem i pažljivo odabranim frizurama.
Osim toga, dermatolozi ističu da genetika igra ključnu ulogu u tome kada i koliko brzo kosa počinje da sedi. Neki ljudi primete prve bele vlasi već u dvadesetim, dok drugi ostaju bez njih sve do pedesetih. Stres, ishrana i način života mogu ubrzati proces, ali je osnovni faktor nasledni kod. Kako prenosi Danas, istraživanja pokazuju da hronični stres može ubrzati gubitak melanina u folikulima, ali nema dokaza da čupanje može da proširi sede dlake na okolne folikule.
- Kada se sve sabere, jasno je da čupanje sedih dlaka donosi više štete nego koristi. Može izazvati oštećenja, upale i trajni gubitak vlasi, a ne utiče na proces sedenja kose. Najbolje rešenje je ili prihvatiti sede kao prirodni deo života ili potražiti estetska rešenja poput farbanja i posebnih tretmana nege. Time se čuva i zdravlje kose i sigurnost kože glave.
Zaključak je da je mit o čupanju sedih dlaka – samo mit. Nauka jasno pokazuje da boja kose zavisi od aktivnosti pigmentnih ćelija, a ne od toga da li smo neku vlas uklonili. Zato je mnogo mudrije naučiti da živimo u skladu sa ovim prirodnim procesom, nego ga nasilno prekidati. Na kraju, kako stručnjaci podsećaju, najlepša kosa je zdrava kosa – bez obzira na boju.
