Volite li da gledate svoje stare fotografije i prisetite se lepših vremena?Mi jako volimo a i za Vas istražimo neke stare fotografije poznatih i dragih estradnih umetnika kao što je slučaj i u današnjem članku.
- Halid Bešlić, jedan od najomiljenijih pevača narodne muzike s prostora bivše Jugoslavije, poznat je ne samo po svom snažnom glasu i emotivnim interpretacijama, već i po skromnosti, životnoj mudrosti i autentičnosti koju godinama prenosi publici. Iako danas ima gotovo sedam decenija života iza sebe, njegova karijera, kao i privatna priča, ostaju inspiracija mnogima.
U jednoj od svojih izjava Halid je iskreno progovorio o emocijama koje ga prate na sceni i van nje. Posebno je dotakla publiku njegova ispovest o pesmi posvećenoj majci, koju više ne peva javno jer mu donosi previše tuge. Kako sam kaže, nakon što je jednom zaplakao na pozornici dok je izvodio tu pesmu, odlučio je da je više ne izvodi – ne zato što je izgubila značaj, već zato što rana nije zarasla. Halid veruje u životno načelo “Što bude, bude”, ali i u važnost poštovanja prema emocijama koje nosimo u sebi.
- Njegova umetnička karijera započela je još krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada je objavio svoj prvi singl “Grešnica” 1979. godine. Te iste godine u njegov život ušla je i Sejda, žena koja će kasnije postati njegova saputnica u svim životnim izazovima. Sejda je tada radila u fabrici čokolade, ali je napustila posao kako bi se u potpunosti posvetila porodici. Danas su ponosni roditelji sina Dine, koji im je podario unuke Lamiju i Belmina Kanu. Halid ne krije koliko ceni svoju suprugu, govoreći da je ona stub njihove porodice i da je samo smrt može rastaviti od njega.
Njegova ljubav prema muzici rodila se još u osnovnoj školi, kroz aktivno učešće u kulturno-umetničkom društvu “Zijo Dizdarević”. Tokom godina, Halid se nije zadržavao samo na muzičkoj sceni – njegove pesme su našle mesto i u filmskoj umetnosti. Numera “Malo je, malo dana”, koju je izveo 2004. godine, postala je prepoznatljiva po filmu reditelja Pjera Žalice, dok su druge njegove pesme, poput “U meni jesen je” i “Put putuje moj jaran”, pronašle put do publike kroz filmove Ognjena Sviličića i Rajka Grlića.
BONUS TEKST
- Priča o prepodobnom Mihailu Ispovedniku, čije ime sa poštovanjem čuva pravoslavna tradicija, svedoči o snazi vere, posvećenosti Bogu i istrajnosti pred nepravdom. Od najranijih dana svog života, Mihailo je pokazivao izuzetnu duhovnu zrelost i težnju ka svetom životu. Veoma mlad se zamonašio zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim, u vreme kada je vrhovni poglavar crkve bio sveti patrijarh Tarasije. Njih dvojica su, po blagoslovu patrijarha, poslati u manastir na obali Crnog mora, gde su proveli godine u podvigu, molitvi i tihovanju.
Život u manastiru nije bio lak – podrazumevao je strog post, telesne napore i molitvu u tišini i osami. Ipak, upravo kroz takve uslove, Mihailo i Teofilakt su duhovno uzrastali, a njihove molitve pred Bogom postajale su sve silnije. Jedno posebno čudo ostalo je zapamćeno: za vreme velike letnje žege, kada su ljudi patili od žeđi jer vode nije bilo, dvojica svetitelja su se pomolili Bogu i odjednom je iz suvog bakarnog suda potekla voda – u izobilju i baš kada je bila najpotrebnija. Ovaj događaj, osim što je bio spasenje za mnoge, podseća na biblijska čuda – kada je voda potekla iz kamena za Izrailjce u pustinji, i kada je Gospod kroz suvu čeljust magarca dao vodu Samsonu.
