U današnjem članku pišem o životu Oksane, mlade žene koja je radila u restoranu, noseći osmijeh na licu dok je njen umor iz dana u dan rastao. Iako je svaki dan bio izazov, Oksana je bila posvećena svojoj porodici i svakom dinaru koji je mogla da pošalje.
Oksana je radila osmosatne smene u restoranu, suočavajući se sa iscrpljujućim fizičkim naporima. Njena stopala su bila bolna, a leđa su je bolela, ali nije dozvoljavala da umor pogodi njen profesionalizam. Svaka minuta na poslu bila je važna za njen opstanak i za opstanak njene porodice.
Svi su se oslanjali na nju, čekajući da pošalje novac koji im je bio potreban. Njen brat je morao kupiti knjige za školu, a Maja je svakodnevno pisala o rastućim troškovima života i nadolazećoj zimi koja je prijetila da ugrozi njihov svakodnevni život. Oksana nije imala luksuz da pomisli na sebe – njen život je bio posvećen porodici.
Na poslu, svaki dan je nosio novu šansu. Oksana je pozdravila goste na savršenom engleskom jeziku i pokazala im svoju pažnju i gostoljubivost. Iako su neki gosti bili ljubazni, drugi su je doživljavali kao obaveznu figuru u restoranu, nekog ko je tu da zadovolji njihove potrebe. Raskošni gosti, poput Rashi-a, nisu obratili pažnju na njene napore. Za njega, ona je bila samo još jedna “sovjetska devojka”, neko koga je koristio kao servis. Svi su uživali u luksuzu restorana, diskutovali o poslovnim pregovorima i zaronili u raskošnu atmosferu, dok je Oksana strpljivo čekala, nadajući se da će nakon svakog napora otići sa barem nekom napojnicom koja će joj pomoći da preživi naredne nedelje.
- Iako je Oksana bila iscrpljena, i dalje je održavala svoj profesionalizam. Noge su joj bile umorne, ali osmijeh nije nestajao sa njenog lica. Svaka šansa da zaradi više novca bila je od neprocenjive vrednosti. Kad je Rashi podigao ruku, Oksana je prišla njegovom stolu sa tabletom za narudžbine. Gosti su birali skupe stavke iz menija, a ona je pažljivo zapisivala svaku narudžbinu, ne dopuštajući sebi greške. Iako je sve bilo naporno, nije se predavala. Posvećenost i trud bili su u njenoj prirodi.
Međutim, nakon što je završila sa zapisivanjem narudžbine, Rashi je nešto rekao na arapskom jeziku i pozvao je nazad. Pogled u njegovim očima bio je zbunjujuć, kao da želi da se zabavlja na njenoj šteti. Iako nije razumela jezik, ton i smeh prisutnih su joj dali jasno do znanja da su njene emocije bile predmet njihovih šala. Iako su u tom trenutku razgovarali o poslovnim temama, bilo je jasno da su oni imali sasvim druge misli o njoj.
Rashi je opušteno sedeo, sa prezirnim osmehom na licu, dok su njegovi prijatelji smeštali u stolice, podstičući ga svojim smehom. Oksana je osećala nelagodnost, ali nije pokazala nikakvu reakciju. Nije im dozvolila da je povrede. Iako je bila svestan nelagodnosti jednog od gostiju, Khalida, koji nije delovao saglasno sa Rashi-ovim ponašanjem, nije bilo dovoljno da prestanu. Činilo se da su svi učestvovali u njegovim šalama, stvarajući još jedan teški trenutak za Oksanu, koja je, uprkos tome, sa osmehom pristupila stolu.
Bila je to još jedna borba koju je morala podneti. Oksana je znala da je mnoge stvari u životu nije mogla promeniti, ali je verovala da će jednog dana, s višim napojnicama, uspeti da pošalje dovoljno novca svojoj porodici. Ova nada bila je njena motivacija i jedini izvor snage. Biti u restoranu, suočavati se sa nepravednim tretmanom i iskorišćavanjem nije bilo lako, ali Oksana je verovala da će dani postati bolji. Nadala se da će jednog dana moći da pruži bolji život sebi i onima koje voli.
Njen život bio je borba, ali bila je i inspiracija za mnoge. Oksana nije bila samo radnica u restoranu. Ona je bila simbol hrabrosti, posvećenosti i ljubavi prema porodici, u svetu koji često ne prepoznaje trud koji ulažemo. Bez obzira na sve što je prolazila, njena odlučnost da uspije i da pruži svojoj porodici bolji život bila je neizmjerna. To je bio njen najvažniji cilj
