Ovaj period godine je iznenadio mnoge sa dočekivanjem sunčanih dana, što nije sasvim normalno za ovo doba godine u našoj regiji i prateći stare izreke, ovakvo vreme upozorava na jednu vrlo važnu stvar. U nastavku ovog teksta saznajte zašto sunčani novembar nije dobar znak i na šta on ukazuje…
Novembar 2025. u Srbiji ne liči ni na šta što se pamti iz skorijeg vremena. Umesto guste magle, vetra i hladnoće, građane dočekuju blagi i sunčani dani, sa temperaturama koje se više uklapaju u prolećni pejzaž nego u kasnu jesen. Ulice su obasjane zlatnim lišćem, parkovi puni ljudi, a kafići i dalje rade baštama kao da je septembar. Meteorolozi beleže i do 20 stepeni Celzijusa, što je za ovaj period godine prava retkost.
Kako navodi “Blic”, ovi topli talasi rezultat su postojanog anticiklona koji se zadržava nad jugoistočnom Evropom. On sprečava dolazak hladnih frontova sa severa i stvara uslove za dugotrajno suvo i stabilno vreme. Naizgled idealno za šetnje i produžene vikende, ali stručnjaci upozoravaju – tolika blaga jesen ne donosi uvek dobre vesti za prirodu. U narodnoj tradiciji postoji staro pravilo koje se i danas citira: „Novembar topao i vedar – malo blagoslova za narednu godinu.” Iako je ta izreka nastala vekovima pre moderne meteorologije, savremena nauka, kako piše “Politika”, potvrđuje da u njoj ima istine. Naime, produženi periodi toplog i suvog vremena tokom jeseni označavaju slabije padavine i manjak vlage u zemljištu, što može imati posledice po useve i ekosistem.
Meteorolozi objašnjavaju da anticikloni, koji donose lepo vreme, istovremeno znače nedostatak snega i kiše, a time i nedovoljnu količinu vode u prirodi. Tokom zime, upravo sneg ima važnu ulogu u obnavljanju podzemnih voda i vlaženju zemljišta. Kada ga nema, proleće dolazi suvlje, a vegetacija slabije napreduje. Zbog toga se poslednjih godina primećuje da blage zime često prate suve i vetrovite prolećne sezone.
- Za obične građane, međutim, ovakvo vreme deluje kao pravi poklon. Sunce u novembru, bez kapi kiše i sa prijatnim temperaturama, deluje blagotvorno na raspoloženje. Ljudi šetaju, baštovani i dalje rade u vrtovima, a deca uživaju napolju kao da je početak jeseni, a ne njen kraj. Ipak, iza te topline krije se upozorenje – priroda se ponaša drugačije nego što bi trebalo. Kako objašnjava “Kurir”, topli novembar produžava vegetaciju, pa biljke ne ulaze na vreme u fazu mirovanja. Kada se zima naglo pojavi, mnoge biljke, naročito voćke i ukrasno žbunje, trpe šok zbog iznenadne promene temperature. Taj nagli prelaz između toplog i hladnog može izazvati oštećenja pupoljaka, što se kasnije odražava na slabiji rod.
Za baštovane i ljubitelje prirode, ovakvo vreme nosi i dobre i loše strane. S jedne strane, rad u bašti postaje lakši – zemlja nije zaleđena, dani su prijatni i ima dovoljno svetla. S druge strane, stručnjaci savetuju da se radovi obavljaju pažljivo i s merom, jer topli dani ne znače da mrazevi neće doći iznenada. Jedna hladna noć može da uništi sve ono što je ostavljeno na otvorenom. Pored biljnog sveta, i životinje reaguju na ove promene. Ptice selice duže ostaju, neki insekti se ne povlače u hibernaciju, a štetočine bolje preživljavaju zbog nedostatka mraza. Na taj način, priroda gubi svoj ciklus odmora i obnavljanja, koji joj je neophodan da bi sledeća godina bila plodna.
Kako navodi “RTS”, u poslednjih deset godina primećen je sve izraženiji trend blagih jeseni i toplijih zima. Klimatolozi upozoravaju da to nije slučajnost, već posledica globalnih klimatskih promena koje sve jače utiču i na Balkan. Ako se takvi obrasci nastave, Srbija bi mogla doživeti značajne promene u poljoprivredi – od smanjenja prinosa pšenice do ranijih perioda cvetanja voća, koji potom stradaju od kasnih mrazeva.
- Za stanovnike gradova, koji ovakvo vreme doživljavaju kao olakšanje, teško je shvatiti da previše sunca u novembru može biti problem. Ljudi vole kad se mogu prošetati bez jakne, popiti kafu na terasi i uživati u svetlosti koja podseća na proleće. Ali upravo taj osećaj „lažnog proleća” odlaže prirodne cikluse i menja ritam ekosistema.
Stari narodni kalendari, kako podseća “Telegraf”, oduvek su pridavali poseban značaj vremenu u novembru. U njima se beležilo svako odstupanje od uobičajenog, jer su naši preci verovali da priroda u ovom mesecu „odlučuje” kakva će biti naredna godina. Ako je novembar previše blag, sledila bi slaba godina, bez obilja i s puno suše. Ako je, pak, hladan i oblačan, smatralo se da će sledeće proleće doneti plodnost i vodu.
Na simboličnom nivou, topli novembar se u narodnoj kulturi tumačio i kao znak da se svet „umorio” i da mu je potreban odmor. „Priroda mora da spava,” govorile su bake, „jer ako ne spava, ne može da rodi.” I danas, kada se sve meri instrumentima i satelitima, ta jednostavna mudrost i dalje ima svoju težinu. Dok novembarsko sunce i dalje greje ulice Beograda, Novog Sada i Niša, većina ljudi i ne sluti da ova toplina nosi i svoju senku. Zemlja ispod naših nogu postaje suvlja, reke beleže niži nivo, a biljkama nedostaje vlagе koja bi ih nahranila tokom zime. Naučnici upozoravaju da će blagi novembri postajati sve češći, a posledice – ozbiljnije.
- Ipak, u toj slici postoji i doza lepote. Svetlost koja obasjava gradove u kasnoj jeseni donosi spokoj i podseća ljude da cene svaki trenutak. Možda priroda menja svoj ritam, ali čovek uvek teži da u njenim promenama pronađe smisao. Na kraju, kako piše “Nova.rs”, možda ne možemo da sprečimo anticiklone, ali možemo da učimo od onih pre nas – da posmatramo, beležimo i poštujemo prirodu. Jer svaka blaga jesen, ma koliko prijatna bila, nosi u sebi tihu opomenu da ravnoteža ne traje zauvek.
U međuvremenu, dok se šetamo pod suncem novembra i uživamo u toplini koja ne priliči zimi, negde duboko znamo da će doći dan kada će priroda zatražiti svoj odmor. A tada će i ove zlatne, sunčane slike postati sećanje na jesen koja je predugo trajala, a prerano upozorila.
