Ukoliko ste vernici i ozbiljno pratite sve običaje i tradicije onda je ovaj članak idealan za Vas. U nastavku saznajte koje to stvari treba ispratiti za današnji praznik Ognjene Marije…
Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Svetoj velikomučenici Mariji, poznatoj u narodu kao Ognjena Marija. Iako ovaj dan ne pripada takozvanim crvenim slovima u crkvenom kalendaru, među vernicima, a naročito među ženama, uživa duboko poštovanje. Na ovaj dan se, po narodnom običaju, ne obavljaju kućni ni poljski poslovi, jer se veruje da nepoštovanje ovog praznika može doneti nesreću.
- Ognjena Marija je, prema hrišćanskom predanju, zapravo sveta mučenica Marina. Poticala je iz Antiohije Pisidijske, iz neznabožačke porodice. Već u detinjstvu, sa samo dvanaest godina, prvi put je čula za Isusa Hrista, njegovo rođenje od Device, čudesna dela, stradanje na krstu i Vaskrsenje. Njena mladost bila je obasjana dubokom verom, a srce ispunjeno ljubavlju prema Hristu. Zavetovala se da se nikada neće udavati i poželela da i sama postrada za svoju veru, da bi kroz mučeništvo bila bliža Gospodu.
Kada je otac saznao za njena religijska uverenja, odbacio ju je i nije je više smatrao svojom ćerkom. Njena vera naišla je na još veću prepreku kada je do lokalnog rimskog namesnika Olimvrija stigla vest o mladoj hrišćanki. On je najpre poželeo da je uzme za ženu, ali kada je Marina odbila njegovu ponudu, naložio je da se pokloni paganskim idolima. Odlučno je odbila, rekavši da neće iskazivati poštovanje bezdušnim likovima, jer čast pripada samo njenom Tvorcu.
- Olimvrije je tada naredio da Marina bude podvrgnuta surovim mukama. Iako teško ranjena, bačena je u tamnicu, gde se neprestano molila Bogu. Tokom jedne molitve, pred njom se pojavio đavo u obliku ogromne zmije, koja je pokušala da je proguta. Marina se prekrstila i zmija je nestala u trenu. U sledećem trenutku, tamnica je obasjana nebeskom svetlošću, a u viziji su nestali zidovi i krov ćelije. Pojavio se krst, sjajan i uzdignut, na čijem se vrhu nalazila bela golubica. Iz nje je dopreo glas koji ju je oslovio kao Hristovu razumnu golubicu i obavestio da dolazi dan njene radosti.
Iako ranjena, Marina je čudom Božjom potpuno ozdravila. Narednog dana mučenja su nastavljena – bila je bačena u oganj, potom u vodu, ali je sve podnela kao da ne oseća bol. Na kraju je osuđena na smrt pogubljenjem mačem. Pre nego što je pogubljena, u njenoj poslednjoj viziji, Gospod Isus joj se ukazao sa anđelima. Iako je njeno zemaljsko telo stradalo za vreme vladavine cara Dioklecijana, vera u njen duhovni život i danas živi među vernicima.
- U narodu postoji uverenje da je Ognjena Marija zaštitnica od vatre i gromova. Mnogi koji su pretrpeli štetu od prirodnih nepogoda poseban značaj daju ovom danu. Postoji i poznata narodna izreka – ko poštuje Ognjenu Mariju, može biti spokojan u pogledu letine. Veruje se da poštovanje ovog dana donosi sigurnost i blagostanje, naročito u poljoprivredi.
Međutim, ukoliko na ovaj dan zagrmi ili padne kiša, to se tumači kao izuzetno loš znak. Grmljavina na Ognjenu Mariju navodno najavljuje glad, nepogode i druge nedaće koje mogu zadesiti narod. Suprotno tome, ako vreme bude mirno i vedro, u narodu se to vidi kao predskazanje napretka, dobrih prinosa i opšteg blagostanja.
- Ovaj praznik, iako nije zvanično jedan od većih crkvenih praznika, duboko je ukorenjen u kolektivnom sećanju i narodnim običajima. Njegovo obeležavanje predstavlja spoj vere, tradicije i poštovanja prema snazi i istrajnosti jedne svetiteljke koja je život dala za ono u šta je verovala. Ognjena Marija je simbol nepokolebljivosti, vere i žrtve, a njena priča nastavlja da inspiriše generacije vernika i podseća na duhovnu snagu koja prevazilazi sve telesne patnje.
Za mnoge žene širom Srbije, ovaj dan ima poseban značaj, jer se sveta Marina smatra i zaštitnicom ženskog roda. Nije retkost da se na ovaj dan pale sveće, izgovaraju molitve za zdravlje, zaštitu doma i porodice, ali i za unutrašnji mir i snagu da se prebrode lične borbe.
- Praznik Ognjene Marije ostaje jedan od onih dana kada se, i pored svakodnevnih obaveza, ljudi zaustave, oslušnu tišinu, pomole se i sete nevidljivih sila koje ih prate. U tome leži i njegova snaga – u tihoj veri i sećanju koje ne bledi.
