Kako se bliži Vaskrs vernici pravoslavne veroispovesti su u velikim pripremama,no u toj žurbi je moguće zaboraviti i neke bitne stvari zato Vam mi danas pišemo šta to treba a šta ne treba raditi na ove svete dane.
- Strašna nedelja, ili kako je još nazivaju Velika nedelja, u pravoslavnom narodu ima posebno mesto – to je najsvetija sedmica u godini koja prethodi prazniku nad praznicima – Vaskrsu. Ona nije običan vremenski period, već duboko duhovno putovanje kroz dane Hristovog stradanja, ispunjeno molitvom, postom i starim običajima koji i danas žive u mnogim krajevima. Svaki dan ove nedelje ima svoj značaj i nosi poruke koje su utkane u narodnu i crkvenu tradiciju.
Strašni ponedeljak označava početak poslednje nedelje Velikog posta. Naziv “velika” nosi zbog Hristovih dela u toj sedmici – pobede nad grehom i smrću, oslobođenja čovečanstva i otvaranja puta ka spasenju. Naziv “strasna” dolazi od reči “stradanje”, jer se tada crkva podseća na Hristove muke, a vernici dodatno pojačavaju post i molitve. U istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini veruje se da se supružnici tih dana uzdržavaju od bračnih odnosa. Na Kosovu se farbaju prva jaja – strašnici – koja se čuvaju kao zaštita od straha i vremenskih nepogoda. Ova sedmica je i radna, jer se obavljaju sve pripreme za Vaskrs, koji se po tradiciji slavi u miru i bez teških poslova.
- Velika sreda predstavlja poslednji puni radni dan u sedmici. Na ovaj dan nije bilo dozvoljeno ženama da šiju, a domaćini su nastojali da zalihe hrane za stoku pripreme unapred. U Negotinskoj krajini običaj je bio da se čupa biljka burijan, kojoj se pripisuje magijska moć zaštite od zla i veštica. Ponegde se već tada počinju farbati vaskršnja jaja, naročito u kućama koje su u žalosti – ona se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.
Veliki četvrtak je dan kada se ratarima zabranjuju svi poslovi osim sejanja bostana, jer se veruje da lubenice posađene tog dana donose bogat rod. Sprovode se i obredi zaštite stoke – da bude zdrava i plodna. Žene tada odlaze na reke, pale sveće pričvršćene za male daske i puštaju ih niz vodu – u čast duša preminulih. Ovaj tihi i smirujući ritual ima i duboku duhovnu simboliku.
- Veliki petak, poznat i kao Petak stradanja, najvažniji je i najtužniji dan u pravoslavnom kalendaru. Tog dana je, po verovanju, Isus Hristos razapet. Običaj nalaže najstroži post, bez hrane i vode. Tog dana se u mnogim domovima farbaju jaja, a prvo obojeno jaje – najčešće crveno – naziva se „čuvarkuća“ i čuva se cele godine kao zaštita. U nekim krajevima, stočnoj hrani se dodaje crveno jaje radi napretka. U Banatu je postojala praksa čuvanja Hristovog groba u crkvama, a stražu su držali muškarci koji su završili vojsku.
Velika subota se naziva i dugačkom zbog dugih Hristovih muka. Ponegde se jaja i tada farbaju, a boja koja dominira je crvena – kao simbol vaskrsenja. Priprema se i obredni hleb – uskršnjak – ukrašen bosiljkom i jajetom u sredini. Deci se taj kolač daruje na dan Vaskrsa. Ovaj dan protiče u tišini i pripremama za veliku radost koja dolazi.
- Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, dan kada se slavi Hristovo vaskrsenje i pobeda života nad smrću. Osnova hrišćanske vere leži u ovom događaju, koji simbolizuje novu nadu, spasenje i oproštaj. Datum Vaskrsa utvrđen je na prvom vaseljenskom saboru 325. godine, a pravoslavna crkva i danas poštuje to pravilo – da se praznik slavi prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevice.
Na Vaskrs se porodice okupljaju, razmenjuju se pozdravi: „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“. Deca počinju dan tucanjem vaskršnjih jaja, a veruje se da pobedničko jaje donosi sreću. Najmlađi se takođe ujutru umivaju vodom u kojoj se nalazi crveno jaje – da bi bili zdravi i rumeni cele godine.
- Poseban značaj ima prvo ofarbano jaje – „čuvar kuće“, koje se čuva godinu dana. U nekim krajevima se ono zakopava u mravinjak za plodnost i napredak domaćinstva, a ljuske jaja se spaljuju ili bacaju u vodu kako se veštice ne bi njima služile.
Vaskrs je praznik radosti, obnove i života. Slavi se tri dana – nedelju, ponedeljak i utorak – i nosi poruku nade koju vredi prenositi s kolena na koleno. U svakom običaju, u svakom jajetu koje se ofarba, u svakom pozdravu koji se razmeni – krije se večna poruka vere, ljubavi i vaskrsenja.
