Za kumove se biraju ljudi koji su nam jako prirasli srcu i ljudi na koje se možemo uvek osloniti,međutim treba znati koji su to ljudi prikladni da nam budu kumovi i šta to crkva misli o izboru kumova.
- U našem narodu postoji poznata izreka da „kum nije dugme“, što najbolje oslikava važnost i posebnu ulogu koju kum ima u životu pojedinca i čitave porodice. Kumovi se ne doživljavaju samo kao svedoci jednog od najvažnijih događaja u životu, već i kao duhovni vodiči koji, simbolično, preuzimaju deo odgovornosti za duhovni razvoj i moralno vaspitanje deteta ili mlade osobe koju prihvataju u toj ulozi.
Krštenje, kao jedan od sedam svetih sakramenata u hrišćanstvu, predstavlja prvi i neponovljivi korak ka povezivanju sa Bogom. Taj čin je mnogo više od ceremonije – on označava početak duhovnog putovanja, kako za dete, tako i za celu porodicu. Upravo zbog tog značaja, izbor kumova se ne sme prepustiti slučaju. Kumovi se biraju jednom, a njihova uloga ostaje trajna. Crkva strogo zabranjuje ponovno krštenje, bez obzira na okolnosti, što jasno govori o važnosti pravilnog i promišljenog izbora kumova.
- U srpskoj kulturi, kumovi se doživljavaju kao produžena ruka porodice. To su ljudi koji ulaze u najintimniji krug porodičnih odnosa i često ostaju deo života kroz sve njegove uspone i padove. Kum je onaj na koga se možeš osloniti, koji će biti prisutan i u trenucima slavlja i u vremenima teškoća. Njihova uloga nije simbolična – ona je praktična, emotivna i duhovna.
Postoje brojna narodna verovanja koja dodatno podcrtavaju važnost ove uloge. Tako, prema predanjima, osoba koja odbije kumstvo može navući nesreću na sebe. Veruje se da odbijanje da se prihvati kumstvo može dovesti do trajne usamljenosti ili nemogućnosti da se pronađe životni saputnik. Posebno se ističe da muškarac koji odbije da kumuje detetu neće doživeti radost roditeljstva, jer time, kako se veruje, pokazuje da nije spreman za sopstvenu ulogu roditelja i odgajanje dece.
- Uloga kuma ne završava na dan krštenja. Naprotiv, tada ona tek počinje. Kum se pred Bogom obavezuje da će biti duhovni zaštitnik i savetodavac detetu, a u slučaju nesrećnih okolnosti, čak i da preuzme brigu o detetu. Iako se zakonsko starateljstvo uglavnom dodeljuje najbližim članovima porodice, crkveno gledano, kum ima moralnu dužnost da se brine o detetu ako roditelji nisu u mogućnosti.
Današnje shvatanje kumstva, doduše, odstupa od tradicionalnih vrednosti. U prošlosti su kumovi bili istinski stubovi zajednice, a njihova reč imala je posebnu težinu. Danas, nažalost, sve češće se zaboravlja duhovna dimenzija ove uloge, i kumstvo se ponekad svodi na običaj ili formalnost. Međutim, suština ostaje ista – kum je tu da vodi, štiti i pomaže.
- Crkva propisuje jasna pravila kada je u pitanju izbor kuma ili kume. Nije dopušteno da kum bude osoba koja nije krštena, koja nije dostigla određenu zrelost ili koja nije sposobna da pruži duhovnu podršku. Konkretno:
-
Za kumu se ne može odabrati devojčica mlađa od 14 godina, a za kuma dečak mlađi od 15 godina.
-
Redovnici, monahinje, osobe sa ozbiljnim mentalnim poremećajima, pa čak ni roditelji deteta, ne mogu biti kumovi.
-
Tradicija nalaže da se ne bira neudata žena za kumu devojčici niti neoženjen muškarac za kuma dečaku.
-
Trudnice se takođe često smatraju nepoželjnim izborom za kume zbog narodnih verovanja.
Pored crkvenih pravila, postoji i društveni aspekt kumstva. Kada kum ili kuma posećuju kuću svog kumčeta, običaj je da sa sobom donesu poklone – bilo u vidu igračaka, odeće, knjiga ili simboličnog novca. Međutim, pokloni ne smeju postati zamena za ono što je najvažnije – duhovno prisustvo i podrška.
- Zadatak kuma nije samo da prisustvuje proslavama, već da tokom celog života bude prisutan kao savetodavac, uzor i zaštitnik. U svetu koji se brzo menja i u kome deca rastu okružena brojnim izazovima, od suštinske je važnosti imati osobu koja će im pomoći da očuvaju moralne vrednosti i pronađu pravi put.
Kumstvo je, dakle, čast, ali i obaveza. To je zavet koji se daje pred Bogom i ljudima. Onaj ko se prihvati te uloge, mora je nositi dostojanstveno, sa poštovanjem i odgovornošću, jer kum nije tek usputni svedok jednog dana – on je svedok i saputnik kroz čitav život.
