Evo ko je bio uz Halida Bešlića u njegovim poslednjim danima: Sa njom je pre 4 dana zapevao, a velika zvezda Balkana noću mu otišla u posetu

U zadnjih par dana, društvene mreže su preplavljene oproštajnim porukama posvećenim preminulom pevaču Halidu Bešliću, koji nije bio samo pevač nego pre svega čovek iz naroda. U nastavku Vam otkrivamo koje su to ličnosti bile uz Halida u njegovim poslednjim momentima života…

Ime Halida Bešlića ostaje zauvek upisano u srcima onih koji su ga poznavali, ali i miliona ljudi koji su ga slušali i voleli. Njegov glas i posebna toplina duše činili su ga neponovljivim umetnikom. Bio je čovek koji je umeo da pruži osmeh u najtežim trenucima, ali i rame za utehu kada je to bilo najpotrebnije. Njegova skromnost i zahvalnost prema životu odlikovali su ga do poslednjeg daha. Upravo ta veličina učinila je da narod u Bosni i Hercegovini pokrene inicijativu da se proglasi dan žalosti. I dok je sanjao o povratku na scenu, njegovi prijatelji i kolege iz muzičkog sveta bili su uz njega u borbi sa bolešću. “Blic” je preneo da se do poslednjih dana uz njegov krevet smenjivala plejada umetnika, pokazujući koliko je Bešlić bio voljen i poštovan.

Jedna od prvih koja je ispričala svoju bol bila je Hanka Paldum. Ona je Halida poznavala i volela kao rođenog brata, a poslednji put ga je videla samo nekoliko dana pre nego što je zauvek otišao. U bolnici su čak zapevali zajedno, a ona je tada osetila da je već na putu ka večnosti. Njene reči su odjeknule u javnosti jer je opisala trenutke u kojima se smeh i suze prepliću, dok se nada uporno pokušava održati. Paldum je naglasila da se do poslednjeg trenutka nadala čudu, iako je u sebi osećala da ga više neće videti.

• I Šerif Konjević nije mogao da zadrži emocije dok je govorio o svom dugogodišnjem prijatelju. Više od pola veka družili su se i delili i dobro i loše. Često su razgovarali putem video poziva, a Konjević je uvek voleo da se našali na račun Halida, znajući da je njihovo prijateljstvo dovoljno jako da podnese i najiskrenije šale. U suzama je priznao da je bio jedan od retkih kojima je Bešlić potpuno verovao, dok je sa setom pomenuo i Halidovu suprugu Sejdu, koja se istovremeno suočavala sa sopstvenim zdravstvenim problemima. Ta životna paralela, kako je rekao, ostavila mu je poseban trag u duši.

U moru sećanja izdvajaju se i reči Snježane Komar, prijateljice s kojom je Bešlić delio estradni put preko tri decenije. Ona se prisetila poslednjih razgovora kada ju je, gotovo izbegavajući susrete, uveravao da će se javiti kada za to dođe vreme. Tek kasnije je saznala da mu je dijagnostikovan tumor na jetri i problem na debelom crevu, bolest koja mu nije ostavljala mnogo nade. U suzama je opisala da ga nikada neće zaboraviti i da će njegove pesme, baš kao i uspomena na njega, živeti zauvek. Kako je pisao “Blic”, Komar je ispričala i san koji je imala neposredno pre njegove smrti, a koji joj je nagovestio da kraj dolazi.

• Halidov odlazak posebno je pogodio i njegovog kolegu Halida Muslimovića. On je naglasio da je Bešlić bio „gromada od čoveka“ i da su njih dvojica imali stotine zajedničkih nastupa. Samo nedelju dana pre smrti razgovarali su preko video poziva, smejali se i dogovarali novi susret. Ta nada da će se ponovo videti davala mu je snagu, ali, kako je istakao, realnost je bila suviše surova. Njegova smrt ga je zatekla nespremnog, a u sećanju će ga zauvek čuvati kao vrhunskog umetnika i prijatelja.

Dragan Stojković Bosanac prisetio se njihovih poslednjih razgovora i naglasio da se Halid do kraja trudio da zadrži optimizam. Iako je ležao na onkologiji, često se šalio i govorio da će „sve biti super“. Njegov duh nije dozvoljavao da bolest potpuno preuzme kontrolu nad njegovim bićem. Upravo taj odnos prema životu mnogi su prepoznali kao njegovu najveću snagu. Bosanac je rekao da ga je poslednji razgovor ostavio u uverenju da će se ponovo videti, ali, nažalost, to se nije ostvarilo.

Svoju tugu nije krio ni Žika Jakšić, koji je s Halidom bio prijatelj preko 30 godina. Njihovo poznanstvo datira još iz vremena kada je Jakšić svirao u njegovom orkestru tokom turneja u Nemačkoj. Iako se nisu često viđali, svaki susret bio je ispunjen iskrenim emocijama i poštovanjem. Jakšić je istakao da će ga uvek pamtiti po dobroti i toplini i da će, iako ga fizički više nema, u njegovim mislima zauvek biti prisutan. “N1” je zabeležio njegove reči pune sete, u kojima je opisao kako ga je Bešlić zvao da zajedno gledaju emisije i podsećao na trenutke zajedničkog prijateljstva.

• Jedan od najemotivnijih trenutaka bila je poseta Dine Merlina. Njih dvojica delili su posebno prijateljstvo koje je krunisano i zajedničkim duetom. Merlin je opisao kako mu je te noći, pod kišom u Sarajevu, pevao njihovu pesmu, a Halid se blago nasmešio, kao da je znao da se bliži oproštaj. Njegove reči, pune ljubavi i tuge, „Putuj, bijela ptico“, ostale su urezane kao pesnička slika večnog rastanka.

Posebno dirljivi bili su i trenuci u kojima je supruga Sejda pokazala koliko je smrt voljenog supruga pogodila. Bliski prijatelji otkrili su da je, u suzama, šapnula: „Eto mene brzo kod tebe, stari moj“. Njihova ljubav, koja je trajala decenijama, bila je primer skladnog braka, u kojem su gradili porodicu i prenosili vrednosti na nove generacije. „Kurir“ je preneo reči menadžera bliskog porodici, koji je istakao da ne plače samo Sarajevo, već ceo Balkan, jer je otišao čovek koji je bio stub jedne epohe.

Posebno emotivan oproštaj napisao je i njegov sin Dino Bešlić, koji je objavio porodičnu fotografiju i uz nju posvetu ocu. Nije imao snage da napiše mnogo, ali je naglasio da će Halidova deca i unuci nastaviti da čuvaju prezime s ponosom. Njegove reči, iako kratke, svedoče o ogromnom gubitku, ali i o ponosu što su deo nasleđa koje je njihov otac ostavio.

• Odlazak Halida Bešlića nije samo kraj života jednog pevača, već kraj jedne epohe. Bio je čovek koji je generacijama darovao pesme koje su postale evergrin, ali i primer dobrote i ljudskosti. Njegova biografija nije samo niz hitova, već i priča o čoveku iz naroda, koji nikada nije zaboravio ko je i odakle potiče. Njegova smrt ostavila je prazninu koju je teško opisati, ali ono što ostaje jesu sećanja i melodije koje će ga održati živim. Kako piše „Politika“, upravo ta snaga njegovih pesama garantuje da Halid nikada neće biti zaboravljen, jer će njegov glas zauvek odzvanjati među ljudima koji su ga voleli.

Halid Bešlić bio je više od pevača – bio je simbol jedne kulture, most između generacija i dokaz da se veličina ne meri samo slavom, već i ljudskošću. Njegov život bio je pesma, a njegova smrt tišina koju će teško popuniti iko drugi.