Ovih dana na društvenim mrežama kruže kontroverzne priče vezane za prvu damu Francuske, Brižit Makron. U nastavku ovog članka saznajte kakve su to priče koje su ovladale internetom u par minuta…
Brižit Makron, prva dama Francuske, našla se u središtu kontroverzi koje ne prestaju da izazivaju burne reakcije u javnosti. U pitanju su tvrdnje da je rođena kao muškarac i da je tek kasnije u životu promenila pol. Ova priča, koja kruži već godinama, dobila je novu dimenziju nedavnom odlukom suda u Parizu koja je mnoge zatekla i dodatno rasplamsala postojeće spekulacije.
- Sve je počelo kada su Amanda Rua i Nataša Rej, dve žene koje se aktivno oglašavaju na društvenim mrežama, odlučile da javno iznesu svoje tvrdnje o Brižit. Njihove izjave dovele su do sudskog postupka za klevetu, ali nakon žalbenog procesa, situacija se potpuno preokrenula. Pariskim sudom je odlučeno da njihovi komentari ne predstavljaju klevetu, već su ocenjeni kao slobodno izražavanje mišljenja. Ova presuda dala je dodatni podstrek onima koji već godinama šire teorije zavere o identitetu prve dame, a dodatni “dokazi” pojavili su se u vidu fotografija na kojima se, kako tvrde teoretičari, vidi muškarac za koga se smatra da je Brižit pre navodne promene pola.
Reakcija Brižit Makron na ovakav razvoj događaja bila je emotivna. Njeni advokati su poručili da je duboko pogođena presudom i da planira da slučaj iznese pred Kasacioni sud, najvišu pravosudnu instancu u Francuskoj. U trenutku kada je presuda objavljena, Brižit nije bila u zemlji jer je sa suprugom, predsednikom Emanuelom Makronom, boravila u zvaničnoj poseti Velikoj Britaniji.
- Još 2021. godine, Rua i Rej dodatno su izazvale pažnju javnosti kada su objavile četvoročasovni video u kojem tvrde da je Brižit zapravo rođena kao dečak po imenu Žan-Mišel Tronje 1953. godine, što je inače ime njenog rođenog brata. Osim toga, iznele su i sumnje u postojanje njenog prvog supruga Andre-Luija Ozijera, uprkos zvanično potvrđenim informacijama o njegovoj smrti 2020. godine.
Prvobitno su obe žene bile osuđene zbog klevete na sudu u Normandiji i morale su da plate novčane kazne. Međutim, zahvaljujući žalbenom postupku, kazne su im smanjene, a najnovijom presudom potpuno su oslobođene obaveze plaćanja. Sud je u obrazloženju naveo da njihove izjave nisu izrečene sa namerom da nanesu štetu, već da su rezultat slobodnog mišljenja u okvirima javnog diskursa. Njihovi advokati izrazili su zadovoljstvo ishodom, ističući da je ovo “velika pobeda za slobodu govora u Francuskoj”.
- Situacija za Brižit dodatno se komplikuje jer osim ovih optužbi, često je i na meti kritika zbog velike razlike u godinama između nje i supruga Emanuela Makrona. Cela priča dodatno je podgrejana objavljivanjem knjige “Postati Brižit”, koju je napisao novinar Ksavije Pusar, a u kojoj se takođe pominju različite spekulacije o njenom identitetu. Da stvar bude još složenija, američka influenserka Kendas Ovens svojim izjavama na društvenim mrežama dodatno je skrenula pažnju svetske javnosti na ovu temu.
Pored toga, uskoro počinje još jedan sudski proces protiv četvorice muškaraca koji su optuženi za sajber uznemiravanje Brižit Makron. Optuženi su zbog uvredljivih komentara na internetu, uključujući i poređenja prve dame sa pedofilom, zbog čega je podneta zvanična tužba. Ukoliko budu proglašeni krivima, preti im kazna zatvora do dve godine. Među optuženima je i Aurelijen Puarson-Atlan, poznat na mrežama kao “Zoi Sagan”, koji tvrdi da je čitav slučaj politički motivisan, dok njegov advokat smatra da su mere protiv njega preterane i da se radi o napadu na slobodu govora.
- Dok se pravne borbe nastavljaju, Brižit Makron se istovremeno suočava i sa ličnim tragedijama. Nedavno je izgubila stariju sestru Anu-Mari Tronje, koja je preminula u 93. godini. Iako je pogođena velikim gubitkom, Brižit je odlučila da nastavi sa svojim obavezama kao prva dama i otputovala je sa suprugom u Veliku Britaniju, smatrajući da je to njena dužnost. Njeni saradnici ističu da joj je smrt sestre veoma teško pala i da predstavlja dodatni teret u ionako teškom periodu.
Javnost je i dalje podeljena između onih koji veruju u teorije zavere i onih koji ih kategorički odbacuju. Ovaj slučaj otvara pitanje gde se završava sloboda govora, a gde počinje kleveta, i mogao bi postati pravni presedan koji će uticati na slične slučajeve u budućnosti. Dok se čeka konačna odluka najvišeg suda, jedno je sigurno – kontroverze koje prate Brižit Makron neće uskoro iščeznuti iz medija i javnih rasprava.
