Mnogi ne znaju da pogrešne navike u konzumiranju vode mogu usporiti varenje i dovesti do nakupljanja kilograma. U ovom članku saznaćete koje greške najčešće pravimo kada pijemo vodu…
Tokom prazničnih dana, kada su trpeze pune, a druženja duga, često zaboravljamo na osnovna pravila koja čuvaju naše zdravlje i olakšavaju varenje. Prof. dr Radoje Doder, ugledni gastroenterolog, upozorava da većina ljudi pravi iste greške, naročito kada je u pitanju unos vode i odnos prema obrocima. Njegovi saveti, iako jednostavni, mogu biti od ključnog značaja za svakoga ko želi da izbegne osećaj težine, probavne smetnje i nagomilavanje kilograma. Kako prenosi “Blic”, stručnjaci sve češće naglašavaju da pravilno pijenje vode i umjerenost u ishrani predstavljaju osnovu dobrog zdravlja i vitalnosti, naročito u periodima kada se više jede i pije nego obično.
On objašnjava da je najveća greška pogrešan trenutak za unos vode. Iako mnogi instinktivno posežu za čašom tokom jela, on tvrdi da je najbolje piti neposredno prije obroka. Voda tada deluje kao svojevrsni “pripremni čin” – puni delom želudac, smanjuje apetit i čini da porcije budu manje. Kada se pije tokom jela, voda razređuje želudačne sokove i otežava proces varenja, što može izazvati nelagodnost i osećaj da je stomak prepun. Upravo zato, preporuka je unos od šest do osam čaša dnevno, raspoređenih između obroka, a posebno u minutima koji prethode trpezi.
- U prazničnom periodu dodatno se javlja problem obilnih obroka i dugog sedenja za stolom. N1 naglašava da preterana konzumacija hrane i alkohola, naročito tokom više dana uzastopno, predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje želuca i jetre. Alkohol se često doživljava kao nezaobilazni deo slavlja, ali on podstiče apetit, unosi višak kalorija i povećava rizik od prejedanja. Dr. Doder savetuje da muškarci ne prelaze granicu od jednog do dva pića dnevno, dok ženama preporučuje čak i manje. Na taj način se smanjuje ne samo unos kalorija, već i opasnost od oštećenja jetre i probavnih tegoba.
Višesatno sedenje za trpezom još je jedan neprijatelj zdravog varenja. Praznični rituali često znače sate provedene u jelu, razgovoru i uživanju u desertima. Međutim, želudac teško podnosi takvo opterećenje. Stručnjak savetuje da se obroci planiraju unapred, da se na stolu nađe više povrća i laganih jela, i da se naprave pauze koje omogućavaju telu da “odahne”. Praznici jesu trenutak uživanja, ali to ne znači da treba da se pretvore u maratonske gozbe. Pravilno planiranje obroka podrazumeva i balans između uživanja i samokontrole. Prema njegovim rečima, supa je odličan način da se započne ručak jer priprema želudac za kasniji unos hrane. Male porcije, lagani prilozi i izbegavanje teških jela doprinose ne samo boljem varenju, već i osećaju lakoće nakon obroka. Na taj način, čovek može da uživa u druženju, a da istovremeno izbegne posledice poput nadutosti, bola u stomaku ili pospanosti.
- U sredini prazničnog raspoloženja krije se izazov koji mnogi potcenjuju – navike koje usvajamo u ovom periodu lako postaju deo svakodnevnice. Ako se naučimo da stalno posežemo za hranom ili da pijemo vodu u pogrešnim trenucima, posledice se osećaju i mnogo kasnije. “Kurir” ističe da upravo sitne navike, poput odluke da se popije čaša vode pre obroka ili da se ograniči vreme provedeno za stolom, dugoročno mogu da odrede kakvo će biti naše zdravlje. Ove male odluke možda deluju beznačajno, ali one štite probavni sistem, pomažu u održavanju telesne težine i povećavaju energiju.
Voda je, prema rečima stručnjaka, daleko više od pukog sredstva za gašenje žeđi. Ona ima moć da pripremi organizam za unos hrane, ubrza metabolizam i obezbedi da varenje teče nesmetano. Oni koji zanemaruju ovaj savet često se suočavaju sa osećajem nadutosti ili sporim varenjem, naročito kada kombinacija obilnih obroka i alkohola postane svakodnevna tokom praznika.
Kada se sve sabere, jasno je da ključ leži u jednostavnim pravilima: piti dovoljno vode, posebno pre jela, izbegavati preterivanje u alkoholu i praviti pauze tokom obroka. Umesto da se obroci pretvore u iscrpljujuće maratone za stomak, potrebno je pronaći meru između uživanja i očuvanja zdravlja. Ove smernice nisu važne samo tokom praznika, već i u običnim danima, kada često nesvesno pravimo iste greške.
- Praznici bi trebalo da budu vreme radosti, druženja i stvaranja uspomena, a ne period kada telo trpi zbog loših odluka. Ako se uvede malo discipline – kontrola porcija, više povrća, redovno pijenje vode i manje alkohola – moguće je uživati bez osećaja krivice i nelagodnosti. Na taj način, energija i dobro raspoloženje ostaju prisutni i nakon što praznični stolovi ostanu prazni.
Kako naglašava i “RTS”, održavanje balansa između uživanja i zdravlja ključno je za dugoročno blagostanje. Sitne promene u ponašanju, poput izbora supe umesto masnog predjela ili odluke da se ustane od stola pre nego što se pojavi osećaj prejedanja, čine razliku između tela koje se muči i tela koje uživa u ritmu praznika. Dugoročno, ove odluke ne samo da štite probavni sistem već i čuvaju vitalnost, energiju i mentalnu lakoću. Na kraju, poruka je jasna: zdravlje nije stvar velikih odricanja, već pažljivog odnosa prema svom telu i svesti o onome što mu prija. Umjerenost, balans i pravilan unos vode ostaju temeljni principi, a kada se primene dosledno, praznici postaju izvor zadovoljstva, a ne tegoba.
