Danas Vam u našem izdanju donosimo par saveta stručne doktorice Vukićević, koja je pričala na temu simptomi moždanog udara. U svom govoru je istakla da je vreme najbitnije kod ovog tipa oboljenja…
Moždani udar je sve češći zdravstveni problem koji pogađa ne samo stariju populaciju, već sve više i mlađe ljude. Iako se nekada smatralo da je šlog bolest trećeg doba, danas se suočavamo sa poražavajućom statistikom – svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, a svakog sata neko izgubi život od posledica te bolesti.
- Prema rečima neurologinje dr Marjane Vukićević, jedan od ključnih razloga za porast moždanih udara među mlađim osobama jesu faktori rizika koji su nekada bili dominantno prisutni kod starijih, a danas su sve češći među mladima. Tu se pre svega misli na visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti. Ove navike i stanja, iako često zanemarene, doprinose razvoju ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja, među kojima moždani udar ima posebno razorne posledice.
U prošlosti, kada su se kod mlađih ljudi javljali moždani udari, najčešći uzroci su bili specifični – poput urođenih mana srca, poremećaja zgrušavanja krvi ili povreda krvnih sudova. Danas, međutim, uzroci su gotovo identični kao i kod starijih pacijenata, što ukazuje na ozbiljne promene u načinu života koje direktno utiču na zdravlje mladih generacija.
- Kada je u pitanju lečenje moždanog udara, najvažniji faktor koji određuje ishod jeste vreme. Od trenutka kada dođe do udara, svaka minuta je dragocena. Ako se odmah ne reaguje, dolazi do masovnog propadanja moždanih ćelija – čak do dva miliona ćelija može umreti u roku od jednog minuta. To znači da svaki trenutak čekanja može drastično pogoršati prognozu i povećati stepen oštećenja mozga.
Upravo zbog toga je važno da prva reakcija na simptome bude poziv Hitnoj pomoći. Ekipa iz urgentne službe prva je karika u lancu spasavanja života i najefikasnije će proceniti stanje pacijenta. Lekari će prikupiti podatke o vremenu pojave simptoma, prethodnim bolestima, navikama pacijenta, izmeriti krvni pritisak, obaviti EKG i sprovesti neurološki pregled. Na osnovu toga odlučuju o sledećim koracima – da li pacijent treba hitno da bude prebačen na neurološko odeljenje zbog sumnje na moždani infarkt, ili kod neurohirurga ako postoji sumnja na moždano krvarenje.
- Jedan od glavnih problema u vezi sa ovom bolešću jeste nedovoljna informisanost građana o simptomima i hitnosti reagovanja. Prepoznati moždani udar na vreme može biti ključno za preživljavanje i kvalitetan oporavak. Simptomi na koje treba obratiti pažnju su nagla slabost ili trnjenje jedne strane tela, teškoće u govoru, iznenadna zbunjenost, zamućen vid ili iskrivljeno lice. Ako osoba oseti bilo koji od ovih simptoma, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Godišnje u Srbiji oko 28.000 ljudi doživi moždani udar. Ovaj broj nije samo statistički podatak, već upozorenje da bolest predstavlja vodeći uzrok smrti, ali i jedan od glavnih razloga invaliditeta kod odraslih. Istraživanja pokazuju da je moždani udar češći uzrok invaliditeta nego saobraćajne nesreće. Posledice mogu biti veoma ozbiljne – od gubitka govora, pokreta i koordinacije, do trajne zavisnosti od pomoći drugih osoba.
- Nakon preživljenog moždanog udara, samo deset procenata pacijenata uspe da se potpuno oporavi i vrati u normalan život. Polovina njih može se delimično uključiti u radne i društvene aktivnosti, dok između 20 i 30 procenata ostaje u potpunosti zavisno od tuđe nege. Još jedna teška posledica moždanog udara jeste njegova povezanost s razvojem demencije i depresije. Čak i kada se fizičke funkcije delimično oporave, mnogi pacijenti pate od tzv. vaskularne demencije – oblika oštećenja kognitivnih sposobnosti usled slabe cirkulacije u mozgu.
Ono što zabrinjava jeste trend sve češće pojave moždanog udara kod mladih, što stručnjaci dovode u vezu sa savremenim stilom života. Sedentarne navike, ishrana bogata zasićenim mastima i solju, prekomerna konzumacija alkohola i duvana, kao i izloženost zagađenju (uključujući mikroplastiku iz hrane i vode), ozbiljno narušavaju zdravlje krvnih sudova.
- U zaključku, moždani udar je bolest koju ne treba shvatati olako. Pravovremena reakcija, edukacija o simptomima i promene u načinu života ključni su faktori prevencije. Važno je da svako od nas prepozna znake upozorenja i zna kako da reaguje, jer brzo prepoznavanje i hitno delovanje mogu spasiti život – i umanjiti posledice koje ova opasna bolest ostavlja iza sebe.
