Način na koji odgajamo svoju decu uveliko utiče na njihov način života u odrasloj dobi,tako neke odluke budu dobre a neke upravo suprotno od toga.Ova Bosanka je nasmejala regiju sa pričom koja je iscurila u javnost,a o čemu se tačno radi pročitajte u nastavku članka..
- U selu Repuh, nedaleko od Živinica, gotovo da ne postoji domaćinstvo koje nije čulo za Šahzu Rešić. Meštani o njoj govore s poštovanjem, opisujući je kao jednu od najvrednijih i najodlučnijih žena u Bosni i Hercegovini. Takođe, dodaju da bi se malo koji muškarac usudio da joj se suprotstavi.
Šahza je poznata po svojoj direktnosti i snazi, kako fizičkoj, tako i karakternoj. Sama otvoreno kaže da se ne libi sukoba: „Volim da izudaram muškarca, duša mi je…“ Njena priča počinje u braku koji traje više od četiri decenije, ali koji nije započeo iz ljubavi.
- Naime, udala se po nagovoru majke, iako nije imala nikakva osećanja prema tadašnjem prosce. Isprva je, kaže, pokušavala da ga otera od sebe, govoreći mu svašta, ali on nije odustajao. U roku od tri meseca su se venčali. Danas imaju petoro dece i unuke koje su već zasnovale svoje porodice. S vremenom se, uz ljubav, izgradilo duboko poštovanje koje je postalo stub njihove zajednice.
Šahza je odrasla kao jedinica, a deo detinjstva provela je u Sloveniji, gde je njen otac radio. U to vreme je pohađala karate i uspela da položi četiri pojasa. Sa osmehom se seća tog perioda, ističući da je oduvek imala borbeni duh i volju da se fizički brani, ukoliko je to bilo potrebno.
- Nakon povratka u Bosnu i Hercegovinu, suočila se sa realnošću života u zajednici u kojoj su tradicionalni odnosi i autoritet starijih bili neupitni. Ipak, Šahza je odmah pokazala da nije neko ko će trpeti nepravdu, naročito prema ženama.
Jedna od prvih situacija koje su je stavile na probu bio je sukob sa svekrom. Tokom rada u polju, čula je da njen svekar fizički napada svoju ženu. Odmah je reagovala i odlučila da se umeša. Po njenim rečima, zatekla ga je dok je tukao njenu svekrvu, a ona ga je fizički savladala i pitala da li će to ponoviti. Svekar je, vidno uplašen, obećao da neće, moleći je da ga pusti.
- Nakon tog događaja, svekar je otišao kod njenog muža da se žali. Rekao mu je: „Vodi ono iz kuće, ubila me…“, ali je njen muž stao uz svoju ženu i odgovorio mu: „To je moja žena, ja sam vama lepo rekao da se s njom ne zafrkavate.“
Incidenti su se nastavili, a jedan od njih desio se kada je Šahza pripremala obrok za dvanaestoro ljudi. Među njima su bila i deca iz prethodnih brakova članova porodice. Dok je privodila kraju pripremu hrane, svekar je pokušao da je ponizi, rekavši joj da je došla da se “kinđuri”, i zgrabio je za kosu. Tada je Šahza reagovala silovito – udarila ga je i izbacila kroz prozor, jasno mu poručivši da je više nikada ne sme dirnuti.
- Bez obzira na burne odnose sa svekrom i brojne sukobe, Šahza s ponosom ističe da joj je muž svetinja. Iako brak nije započeo iz ljubavi, danas za njega kaže da ga voli i da niko ne sme da ga dira. Već 42 godine deli život sa istim čovekom i smatra da su uprkos svemu opstali zahvaljujući uzajamnom poštovanju, snazi volje i istrajnosti.
Šahzina priča nije samo svedočanstvo o porodičnoj borbi, već i o ženi koja je odbila da se povinuje normama koje ne poštuju dostojanstvo. Njena snaga, i fizička i emocionalna, učinila ju je prepoznatljivom figurom u svom kraju. Uprkos teškim trenucima, ostala je dosledna sebi i svojim vrednostima, a to je, po mišljenju mnogih, ono što je čini istinskom heroinom svakodnevice.
