Brak sa sobom nosi mnoge sreće i nedaće a jednu takvu priču je doživeo i jedan mladi,fini Almedin koji je ostavio svet u šoku nakon što je ispričao svoju tužnu sudbinu…
- Priča koju danas donosimo dolazi iz Bosne i Hercegovine, iz malog grada Bugojna, gde jedan čovek, Almedin Hubljar, svedoči o dubokoj ljudskoj patnji, ali i o neverovatnoj snazi volje i porodične ljubavi. U trideset i trećoj godini života, Almedin je već prošao kroz niz teških izazova koji bi mnoge slomili, ali je uprkos svemu, ostao uspravan – kao otac, kao brat, i kao čovek.
Zajedno sa svojim bratom, Almedin je krenuo gotovo ni iz čega. Bez finansijskih sredstava, sa samo pozajmljenim alatom i velikom željom za radom, obojica su prihvatali sve poslove koji su se nudili – seču drva, prevoz robe, uzgoj stoke. Nisu tražili izgovore, nisu čekali prilike – stvarali su ih sami. Njihov trud se isplatio: kupili su kamione, osnovali transportnu firmu i stvorili stabilan posao koji im je omogućavao pristojan život. Ljudi su ih poštovali i gledali kao primer da se poštenim radom može postići mnogo.
- Almedin je u tom periodu imao sve ono o čemu mnogi sanjaju – posao koji napreduje, suprugu, dvoje dece i nadu u spokojnu budućnost. Ipak, društvene mreže i savremeni virtuelni svet uneli su nemir u njegov dom. Njegova žena, pod uticajem te digitalne stvarnosti, polako se udaljavala. Promene su bile sve primetnije – dopisivanja, novi kontakti, drugačiji prioriteti. Na kraju, odlučila je da ode, ostavivši mu decu.
Ostao je sam, prepušten svakodnevici u kojoj mora da balansira između roditeljstva i napornog rada. U tome mu je pomogla porodica, prvenstveno roditelji koji su preuzeli veliku ulogu u odgoju unuka dok je on bio na putu. Bez njihove pomoći, kaže, ne bi mogao da izdrži. Ipak, nije to bio kraj njegove tuge.
- Njegov brat, čovek sa kojim je sve gradio, suočavao se sa sopstvenim demonskim borbama. Bio je žrtva psihičkog zlostavljanja u braku, varan i psihički iscrpljen. Govorio je da ga supruga uništava, da ga guši i slama. Nažalost, nije uspeo da se izbori sa svojim mukama – oduzeo je sebi život.
Nakon tog strašnog gubitka, Almedin nije imao dilemu. Preuzeo je brigu o bratovoj deci – dečaku i devojčici – koji su izgubili oca, a poverenje u majku izgubili toliko da su je odbijali čak i kada je dolazila uz policijsku pratnju. Njihova trauma bila je duboka. Devojčica mesecima nije mogla da spava, plakala je i postavljala pitanja na koja niko nije imao odgovore.
- Uprkos svemu, Almedin je odlučio da svu decu odgaja zajedno, kao svoju. Počeo je da gradi veću kuću, kako bi svi imali dovoljno prostora, sigurnost i osećaj doma. Nije želeo da nijedno dete ostane uskraćeno za ljubav i brigu. On veruje da su ljubav, rad i poštenje temelj svakog uspeha, i da se snaga čoveka meri upravo onda kada je najteže.
Njegova poruka svima je jasna: bežite od poroka, od alkohola, droge i zavisti. Sve se može postići čistim srcem i radom, ali samo ako ste iskreni i istrajni. Društvene mreže vidi kao razarače porodica, ali i kao ogledalo savremenih slabosti koje je potrebno naučiti kontrolisati.
- Almedinova priča nije samo priča o tragediji i gubitku. Ona je svedočanstvo o nepokolebljivoj veri u porodicu, o snazi običnog čoveka da, i kada padne na kolena, ustane jači nego pre. On ne gradi samo zidove nove kuće – gradi budućnost za decu koja zaslužuju ljubav i sigurnost. U vremenu kada su mnogi spremni da odustanu, Almedin ostaje simbol borbe, poštenja i nade.
