Dragan Stojković, kompozitor i poznati član popularnog muzičkog takmičenja “Zvezde Granda”, je podelio pratiocima na društvenim mrežama emotivni ispraćaj svog dobrog prijatelja bosanskohercegovačkog pisca i glumca Josipa Pejakovića…
Vest o smrti Josipa Pejakovića duboko je potresla region. Ovaj izuzetni umetnik, poznat širom bivše Jugoslavije po svom glumačkom, dramskom i društvenom angažmanu, preminuo je pre dva dana u 78. godini. Njegova smrt ostavila je veliku prazninu u kulturnom i javnom životu Bosne i Hercegovine, ali i šire. Tokom decenija rada, Pejaković je postao simbol jednog vremena, umetnosti i borbe za pravdu, i kao takvog ga pamte mnogi.
- Emotivan oproštaj od Josipa uputio je i njegov dugogodišnji prijatelj, kompozitor Dragan Stojković Bosanac, koji je putem društvenih mreža podelio svoje emocije. Njegova poruka bila je kratka, ali puna značenja. U svom oproštaju je naglasio da se oprašta od ne samo bliskog prijatelja, već i od jednog izuzetnog čoveka. Ova jednostavna poruka svedočila je o dubini njihovog prijateljstva i poštovanja koje je Bosanac imao prema Pejakoviću.
Pejakovićeva sahrana biće upriličena u sredu, 23. jula, u Sarajevu, na Gradskom groblju Bare, sa početkom u 13 časova. Ovaj događaj će okupiti porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce njegovog dela, kako bi mu svi zajedno odali poslednju počast. Ipak, ono što dodatno pokazuje koliko je Pejaković bio značajna ličnost jeste i planirana komemoracija i omaž njegovom radu koji će se održati 15. septembra u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Taj datum nije izabran slučajno – na taj dan je trebalo da se odigra premijera predstave „Omer-paša Latas“, u kojoj je Josip imao važnu ulogu. Umesto premijere, pozorišna zajednica odlučila je da taj trenutak posveti njemu, kao simbolu svega onoga što je dao umetnosti.
- Josip Pejaković nije bio samo glumac. Bio je i pisac, govornik, umetnik sa misijom. Njegove monodrame, koje su obeležile kulturnu scenu, bile su odraz društvenih problema, istorijskih okolnosti i svakodnevnog života običnog čoveka. Njegov pristup sceni bio je autentičan i iskren, često duboko ličan, a istovremeno univerzalan. Zbog toga su ga mnogi i voleli – jer je umeo da kaže ono što mnogi osećaju, ali ne znaju kako da izraze.
Tokom poslednjih deset godina života, Pejaković je vodio tešku borbu sa zdravstvenim problemima. Imao je ukupno 17 operacija i prolazio kroz ozbiljne medicinske izazove. Ipak, uprkos svemu, ostao je duhom snažan i nije dozvolio da ga bolest potpuno zaustavi. Godine 2019. govorio je o svom oporavku, navodeći da su ga lekari u jednom trenutku praktično otpisali, ali da je uspeo da se vrati i nastavi dalje. Taj njegov optimizam i životna borbenost samo su dodatno učvrstili sliku o njemu kao o neustrašivom čoveku koji nikada ne odustaje.
- Njegov odlazak izazvao je brojne reakcije iz kulturnih, umetničkih i društvenih krugova. Mnogi su podsetili na njegov doprinos umetnosti, njegovu harizmu, ali i iskrenost koju je nosio i na sceni i van nje. Josip je bio glas naroda, često govoreći u ime onih koji su ostajali nečujni. Njegova posvećenost temi pravde, istine i identiteta ostavila je dubok trag. Bio je poznat i po društvenoj angažovanosti, uvek spreman da kritikuje nepravdu, bez obzira na cenu.
Danas, kada više nije među nama, ostaju njegove uloge, reči i dela kao podsetnik na sve ono što je predstavljao. Njegov umetnički opus obuhvata širok spektar tema i emocija, a njegova ličnost ostaće zapamćena kao simbol autentičnosti i umetničke doslednosti. U vremenu kada se iskrenost i posvećenost retko sreću, Josip Pejaković bio je primer kako umetnik može biti i čovek sa stavom, bez kompromisa kada su u pitanju vrednosti.
- Pejakovićevo nasleđe će živeti kroz njegove monodrame, filmske i televizijske uloge, kao i kroz sećanja svih onih koji su imali privilegiju da ga slušaju i gledaju. Njegova smrt jeste veliki gubitak, ali i prilika da se podsetimo koliko umetnost može da oblikuje društvo i dotakne ljude. Josip Pejaković ostaje večan kroz ono što je stvorio – istinom, umetnošću i strašću koju je uneo u svaki svoj rad.
