U današnjem članku pišemo o temi koja nas sve zanima – dugovečnosti i o tome koliko na našu dužinu života utiče genetika, kao i naše svakodnevne navike. Genetika svakako igra važnu ulogu, ali način života, ishrana i upravljanje stresom mogu imati presudnu ulogu u tome koliko ćemo živeti i koliko ćemo biti zdravi.
Jedan od najvažnijih faktora koji određuju našu dugovečnost je genetika, a specifično, genetika majke. Naime, prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić, stručnjakinje za ishranu, majka je odgovorna za prenošenje mitohondrija na svoju decu, a mitohondrije su ključne za proizvodnju energije u telu.
Ove ćelijske “energetske centrale” igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja, jer one pomažu u obnavljanju ćelija. S obzirom na to da mitohondrije prenosi isključivo majka, istraživanja sugerišu da genetika majke može imati značajan uticaj na brzinu starenja i ukupnu dugovečnost.
Međutim, genetika nije jedini faktor koji određuje naš životni vek. Drugi ključni aspekt je ishrana i način života. Iako nas naši geni mogu “predodrediti” za određeni životni vek, važno je kako se ponašamo i kako živimo. Kvalitet sna, ishrana, nivo stresa i način na koji upravljamo svojim emocijama, sve to ima ogromnu ulogu u tome koliko ćemo dugo živeti. Prof. Stanišić naglašava da, iako imamo genetsku predispoziciju, naša svakodnevna odluka o ishrani i životnim navikama može da produži naš život.
- Ishrana je posebno važan faktor. Na primer, iako su neki istraživači humoristično predstavili tvrdnje da samo jedan gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, a gazirana pića za deset minuta, važno je razumeti da je to pojednostavljeno za širu javnost. Stručnjaci kažu da je važno birati prirodne, neprerađene namirnice, konzumirati ih u umerenim količinama i izbegavati ekstremne dijete. Umerena konzumacija i balansirani unos kalorija mogu doprineti boljem zdravlju i dugovečnosti.
Osim ishrane, stres igra važnu ulogu u našem životu. Pozitivni stresovi, poput povremenih izazova, mogu čak i da produže život. Prof. Stanišić objašnjava da termalni stres, kao što su saune ili kupanje u ledenoj vodi, podstiču proizvodnju proteina koji pomažu obnavljanju ćelija. Takođe, povremeni post, poznat kao intermitentni post, poboljšava imunitet i može doprineti dužem životu. Bitno je napomenuti da kratkotrajni stresovi mogu biti korisni, ali hronični stres je suprotan i može skratiti život.
Za očuvanje zdravlja, postoje i namirnice koje mogu doprineti dugovečnosti. Na primer, začini poput kurkume i šafrana sadrže snažne antioksidante koji mogu zaštititi ćelije od oštećenja. Voće i povrće su bogati antioksidantima, a crno vino je izvor resveratrola, jedinjenja koje pomaže u smanjenju inflamacije. Maslinovo ulje je izuzetno korisno za kardiovaskularni sistem, dok su orašasti plodovi i masna riba (kao što su losos) bogati omega-3 masnim kiselinama i vitaminom E, koji su dobri za zdravlje srca.
- Međutim, kao što to često biva, i sa ovim korisnim namirnicama, važno je ne preterivati. Na primer, tanini u bobičastom voću mogu biti korisni u umerenim količinama, ali u prevelikim količinama mogu biti štetni. Umerenost je ključ kada je u pitanju bilo koja vrsta hrane ili pića.
Najvažniji savet koji nam daje stručnjakinja je da umereni unos hrane i neprerađenih namirnica može doprineti dugovečnosti. Intermitentni post, gde bi trebalo da ostanemo bez hrane barem 12 sati dnevno, može znatno poboljšati zdravlje. Takođe, konzumacija orašastih plodova i masne ribe može doprineti zdravlju kardiovaskularnog sistema. Ključ je u tome da pronađemo balans, jer čak i korisne materije mogu biti štetne ako se unose u prekomernim količinama.
Iako genetika svakako igra veliku ulogu u našem životu, stvarni životni vek zavisi od toga kako se ponašamo i kako vodimo svoj život. Zdrav život, pravilna ishrana, umerenost i povremeni izazovi mogu nam pomoći da živimo duže i zdravije. Dugovečnost nije samo pitanje gena – ona je u velikoj meri rezultat naših svakodnevnih izbora
