Zaista preživljavamo paklene vrućine,trava je spržena na sve strane,voće i povrće uništeno a ljudi i životinje na sve načine pokušavaju ublažiti vrućine.U nastavku današnjeg članka vam donosimo savet doktorice iz hitne a Vi ga pomno pročitajte..
- Srbija se suočava s ozbiljnim temperaturnim talasom, a očekuje se da u nekim delovima zemlje, uključujući i Beograd, živa u termometru danas dostigne čak 39 stepeni. U takvim uslovima, sve veći broj građana pokušava da pronađe način kako da se zaštiti od vrućine i sačuva zdravlje. Posebno se apeluje na najosetljivije kategorije – starije osobe, hronične bolesnike, decu i one koji su prinuđeni da veći deo dana provode napolju.
Zaposleni u službi Hitne pomoći u Beogradu izveštavaju da je prethodne noći bilo više od stotinu intervencija. Iako se brojka na prvi pogled ne čini alarmantnom, kako navodi doktorka Ivana Stefanović, sadržaj tih intervencija ukazuje na ozbiljnost situacije. Bilo je mnogo poziva zbog pogoršanja zdravstvenog stanja kod hroničnih pacijenata, a posebno su se javljali oni koji boluju od malignih bolesti. Kod takvih pacijenata, vrućina dodatno pogoršava simptome, jer se različita tkiva ponašaju drugačije pod uticajem visokih temperatura, što može izazvati dodatne bolove i nelagodnost.
- Oni koji imaju problema sa srcem i krvnim pritiskom posebno su ugroženi. Visoke temperature dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem i mogu izazvati ozbiljne posledice ako se ne preduzmu mere opreza. Savetuje se da se izbegava izlaganje suncu u najtoplijem delu dana, između 11 i 17 časova. U tom periodu treba ostati u zatvorenom, dobro provetrenom ili rashlađenom prostoru. Klimatizacija, iako nije savršeno rešenje, prema rečima lekara, značajno smanjuje rizik od pregrevanja i srčanih komplikacija, posebno kod starijih osoba koje žive same.
Doktorka takođe naglašava da odeća treba da bude lagana, svetlih boja, izrađena od prirodnih materijala koji omogućavaju koži da diše. Deca bi trebalo da nose kape ili šešire kako bi se zaštitila glava, a svi građani da redovno piju tečnost. Međutim, nije dovoljna samo voda – posebno kada je telo izloženo visokom naporu i znojenju. U tim slučajevima preporučuju se napici koji sadrže jednostavne šećere, kao što su prirodne limunade zaslađene medom, jer su srcu tada potrebni brzo dostupni izvori energije.
- Osobe koje imaju nizak krvni pritisak trebalo bi da paze na iznenadne padove i da pri ruci uvek imaju nešto slano, poput slanih štapića ili pereca. Kod svih je važno da se kretanje svede na minimum tokom vrućina, naročito u urbanim sredinama gde se efekat tzv. “betonske toplote” dodatno oseća.
Poseban problem predstavljaju stariji građani koji, iz navike ili uštede, odbijaju da koriste rashladne uređaje. Mnogi od njih žive u stanovima ispod krovova, gde se temperatura neretko penje i iznad spoljašnjih vrednosti. Upravo ta kategorija najčešće dolazi u situaciju da zatraži pomoć tek kada su već dehidrirani, malaksali ili u predkolapsnom stanju. Zdravstveni radnici apeluju na porodice i komšije da obrate pažnju na svoje starije sugrađane, da ih pozovu, obiđu i provere da li imaju rashlađeni prostor i dovoljno tečnosti.
- U ovim danima kada temperature prelaze granice uobičajenog, ključno je da svi pokažu odgovornost – i prema sebi, i prema drugima. Osluškivanje sopstvenog tela, izbegavanje fizičkog napora, adekvatna hidratacija i boravak u hladu nisu luksuz, već neophodne mere zaštite koje mogu spasiti život. Kako nas lekari podsećaju – zdrav razum i nekoliko jednostavnih navika čine razliku između iscrpljenosti i sigurnog prolaska kroz vrele dane.
