Svetlana Seka Aleksić je jedna od omiljenijih pevačica naših prostora,poznata po vrckavoj prirodi i prepoznatljivom glasu već godinama pleni pažnju svoje publike.Danas Vam pišemo malo o njenom životu koji je nije mazio svo vreme..
- Pevačica Seka Aleksić danas proslavlja svoj 44. rođendan, a njen životni put do uspeha podseća na pravu priču o istrajnosti, veri u sebe i nepokolebljivoj borbi. Danas je uspešna umetnica i ostvarena žena, ali malo ko zna kroz kakve je izazove prošla kao dete i koliko je trnja bilo posuto na njenom putu ka zvezdama.
Rođena i odrasla u teškim okolnostima, Seka je još kao mala naučila šta znači boriti se za opstanak. Odgajana bez oca, detinjstvo joj je bilo obeleženo nedostatkom, ali i snažnom ljubavlju majke, koja je radila tri posla kako bi izdržavala svoju decu. Nisu imali ni mogućnost da idu u vrtić – čuvali su ih baka i deka, dok se majka borila da im obezbedi osnovne uslove za život.
- Seka se priseća sebe kao veoma živahnog i nestašnog deteta. Nikada nije bila bezobrazna, ali nije mogla da sedi mirno, stalno je bila u pokretu i često gladna – kako kaže, to se nije mnogo promenilo ni danas. Škola joj nije bila prioritet, iako je imala želju da uči, ali je muzika uvek bila njen glavni fokus. Kao đak bila je uglavnom prosečna, ponekad dobar, ponekad vrlo dobar učenik.
Uprkos činjenici da je odrasla bez oca, u razredu se nije suočavala s diskriminacijom. Njen učitelj je imao razumevanja i umešno je objasnio deci da roditelji mogu biti razvedeni, ali da deca zbog toga ne treba da se osećaju drugačije. I njena majka se trudila da nadomesti odsustvo oca, pa su ona i brat imali stabilno detinjstvo koliko god je to bilo moguće u takvim uslovima.
- Najveći preokret u njenom životu dogodio se 1992. godine, kada je izbio rat u Bosni i Hercegovini. Seka je tada imala samo deset godina. Zajedno s majkom i bratom pobegla je u Srbiju, ne noseći sa sobom ništa osim odeće koju su imali na sebi. Bez krova nad glavom, bili su prinuđeni da se smeste u sobu koju im je škola dala na korišćenje. Spavali su na strunjačama, pokušavajući da se snađu u potpuno nepoznatom okruženju.
Ratno detinjstvo donelo je sa sobom i novu vrstu bola – kulturni šok i odbacivanje. Seka je ispričala kako se, po dolasku u Banju, suočila s nerazumevanjem i zadirkivanjem vršnjaka. Govorila je ijekavicom, što je izazivalo podsmeh, posebno kada je izgovarala reči poput “mlijeko” umesto “mleko”. Kada je pokušala da se prilagodi govoreći ekavicom, dočekana je s još većim podsmehom. Deca su, kako kaže, znala biti surova, ali im ona to ne zamera – sve je to pripisala dečjoj nepromišljenosti i prostodušnosti.
- Uprkos svemu, Seka je uspela da se izdigne iznad trauma i teških uspomena. Sve nepravde i izazove pretvorila je u snagu. Zahvaljujući svojoj upornosti, talentu i podršci porodice, izgradila je karijeru koja traje decenijama i osvojila srca publike širom regiona.
Danas, kada gleda unazad, kaže da nikome ništa ne zamera. Sve je oprostila. Svaka prepreka i suza doprineli su njenoj unutrašnjoj snazi i oblikovali je u osobu kakva je danas – uspešna, ispunjena i zahvalna. Njen život je primer da se i iz najtežih okolnosti može izrasti u ličnost koja nadahnjuje druge, a njen put do zvezda ostaje kao svedočanstvo o tome koliko je volja jača od okolnosti.
