“Došla nova kolegica na posao…”

U ovom članku Vam donosimo priču o tome kako je dolazak nove kolegice na posao promenio dinamiku u kancelariji. U nastavku saznajte kakve situacije su usledile i kako su kolege reagovale na novog člana tima…

Koleginica je zaista bila posebna. Njena reakcija na šefov napad bila je potpuno suprotna od svega što bismo očekivali u takvoj situaciji. Niko nije mogao da veruje šta se dogodilo. Dok su svi ostali u prostoriji zadrhtali od napetosti, ona je, umesto da se pokloni ili počne da se brani, jednostavno ostala smirena.

• I, što je najvažnije, bila je snalažljiva. Njena prva reakcija nije bila da se uznemiri ili da paniči zbog svega što je izgovorio šef, već je odlučila da situaciju okrene na šalu. Zamišljajući trenutak, nisam mogao da se otmem utisku koliko je ona bila hrabra, koliko je imala unutrašnje snage da stane protiv toga što se dešavalo.

Kao nova osoba u velikoj firmi, sigurno je imala strah od toga šta bi joj takva situacija mogla doneti. Mnogi bi u njenoj situaciji potonuli pod težinom takve agresije. Ipak, ona je bila drugačija. Umesto da se povuče, ona je postavila pitanje, smireno i bez straha, što je u tom trenutku bilo šokantno. I još je imala hrabrosti da se šali sa njim, donoseći mu vodu i šećer. Njena reakcija je bila nevina, ali istovremeno i vrlo snažna. Poslala je jasnu poruku da neće dozvoliti da je iko gazi. To nije bila samo šala. Bilo je to jasno pokazivanje da ne dopušta nikome da je ponižava ili da utiče na njen radni entuzijazam.

• Nekako, svi smo to videli. Bio je to trenutak koji nas je podsetio da, iako radimo u velikoj korporaciji, to ne znači da moramo da budemo pasivni prema autoritetima koji koriste svoju moć da bi se obratili zaposlenima sa takvom količinom negativnosti i agresije. Možda je bila to samo reakcija u tom trenutku, ali ona je pokazala da niko, pa čak ni šef, nije iznad toga da bude podsetio na svoje granice.

Šef, sa sve svojim šarmom i zgodnošću, bio je, u tom trenutku, potpuno izgubljen. Ne samo što nije znao kako da odgovori na njen postupak, već je i ozbiljno zastao u svojim planovima. Njegova uobičajena taktika – šefovanje kroz strah i manipulaciju – nije delovala na nju. Iako mu je to verovatno predstavljalo šok, njeno ponašanje je zapravo postavilo pitanje svih nas: „Ko smo mi da bismo trpeli takav odnos?“ Ponekad, da bismo se oslobodili straha i pritiska, potrebno je da jednostavno postavimo pitanje, kao ona.

Međutim, ono što je najzanimljivije u celoj situaciji jeste to što je njen odgovor sve promenio, iako na prvi pogled delovalo kao da se ništa nije dogodilo. Šef, iako je bio besan, zapravo nije mogao da joj da otkaz. Njegova taktika zastrašivanja nije imala efekta na nju. Bilo je jasno da je ona potpuno neustrašiva i da nije bila spremna da dozvoli bilo kojoj situaciji da je pokoleba. Kroz njeno ponašanje, pokazala je da je sposobna da upravlja svojim emocijama i da ne reaguje impulsivno, kao što bi većina nas uradila. Umesto toga, smireno je rešavala situaciju, na svoj način. Njena reakcija nije bila samo šala, ona je zapravo postavila granice.

• Ali, uprkos svemu što se desilo, koleginica je napustila firmu. Odlazak nije bio reakcija na napad šefa, već njen lični izbor. Osećala je da je u tom okruženju ispunila svoju misiju, da je dala sve od sebe, ali više nije želela da ostane u takvom okruženju. Bilo je to njeno pravo. Iako je mogla da nastavi da se bori protiv sistema, ona je shvatila da to nije njen put.

Niko nije mogao da je natera da ostane u nečemu što je smatrala toksičnim, uprkos tome što je imala snage da se suoči sa svima. Napustila je firmu, ali to nije bilo znak poraza. Naprotiv, to je bio znak njene unutrašnje snage i samopouzdanja. Nije se plašila da ode kada je osetila da više nema šta da postigne na tom radnom mestu.

Ova situacija nas je sve naučila važnu lekciju: ponekad je potrebno da se suočimo sa nepravednim autoritetima i pokažemo im da njihova moć nije apsolutna. Iako nije ostala u firmi, njeno ponašanje je bilo inspiracija za mnoge od nas. Pokazala je da ne moramo da trpimo nepoštovanje, da ne moramo da budemo tiho žrtve u svojim radnim mestima. Na kraju, bila je to lekcija o tome kako se zauzeti za sebe, bez obzira na sve prepreke. Niko ne bi trebalo da dozvoli da mu neko oduzme ljudsko dostojanstvo i pravo da se oseća sigurno u svom radnom okruženju.