Postoji izreka koja kaže “Hrana je pola zdravlja” i kada malo bolje pogledamo, to stvarno jeste tako. Mnoge bolesti počinju iz unutrašnjosti našeg organizma, to jeste od naših svakodnevnih navika. U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta stručnih doktora na ovu temu…
Dr. Elizabeth Komen, poznata onkologinja, ističe koliko je važno da osobe koje se suočavaju s dijagnozom raka budu informisane o značaju ishrane i njenom uticaju na lečenje. Ona naglašava da pametnim odlukama o hrani ne samo da mogu poboljšati svoje celokupno zdravlje, već i ojačati organizam za izazove koji dolaze uz terapije i oporavak. Promene u ishrani na početku mogu izgledati kao zastrašujući zadatak, posebno za pacijente koji su već emocionalno opterećeni bolešću. Zato stručnjaci preporučuju da se proces pojednostavi i započne malim koracima koji će olakšati prilagođavanje.
- Jedan od tih koraka je da se dan započne na zdraviji način. Na primer, uvođenje čaše vode odmah ujutru i desetominutne lagane šetnje može značajno doprineti vitalnosti organizma. Doručak, kao prvi obrok dana, igra ključnu ulogu i stručnjaci upozoravaju na određene namirnice koje bi trebalo izbegavati.
Dr. Kamat, specijalista za lečenje raka debelog creva, savetuje da se smanji konzumiranje prerađenog mesa, poput slanine i kobasica, koje su uobičajeni deo doručka u mnogim domaćinstvima. Naučna istraživanja jasno su pokazala povezanost između redovnog unosa ovih namirnica i povećanog rizika od razvoja kolorektalnog karcinoma. On ističe da nije neophodno potpuno izbaciti omiljene ukuse iz života, ali ih je važno svesti na minimum. Ako se baš ne možete odreći ovih proizvoda, konzumirajte ih povremeno i u malim količinama, možda samo vikendom, kao izuzetak, a ne kao deo svakodnevne rutine.
- Onkolozi takođe upozoravaju na opasnosti hrane bogate šećerima, zasićenim mastima i veštačkim aditivima. Prepakovane žitarice i instant doručci, iako praktični, često su prepuni skrivenih šećera, stabilizatora i pojačivača ukusa koji mogu narušiti ravnotežu zdravih bakterija u crevima. Takve promene u mikrobiomu povezane su s povećanim upalnim procesima u telu, što nikako nije poželjno kod osoba koje se bore s rakom.
Posebno se savetuje izbegavanje slatkih peciva, palačinki i vafli jer osim što imaju visok sadržaj kalorija i šećera, pružaju vrlo malo nutritivnih vrednosti. Ovakve namirnice mogu izazvati nagli porast, a zatim i pad nivoa šećera u krvi, ostavljajući osobu još gladnijom ubrzo nakon obroka. Osim toga, preterane porcije i nekontrolisan unos hrane mogu dovesti do gojaznosti, koja predstavlja dodatni faktor rizika za razvoj mnogih vrsta raka.
- Pravilna ishrana igra ključnu ulogu ne samo u prevenciji, već i u samom toku lečenja. Rak i terapije koje ga prate često dovode do gubitka apetita, mučnine, povraćanja i drugih simptoma koji mogu rezultirati pothranjenošću. Istraživanja pokazuju da između 30 i 85 odsto pacijenata sa malignim bolestima pati od različitih stepena pothranjenosti, što dodatno komplikuje lečenje. U najtežim slučajevima, od 10 do 20 odsto pacijenata može preminuti zbog posledica pothranjenosti, a ne same bolesti.
Ono što dodatno otežava situaciju jeste to što se pothranjenost često ne prepoznaje kod pacijenata čiji je indeks telesne mase unutar normalnih vrednosti. Nedostatak detaljnih merenja i analiza može dovesti do toga da kliničko osoblje previdi problem dok on ne postane ozbiljan.
- Zbog toga se stručnjaci slažu da nutritivna procena treba biti sprovedena odmah nakon postavljanja dijagnoze raka. Čak i pacijenti koji naizgled imaju dobar apetit i zdravu telesnu masu mogu ući u fazu kada im unos hrane postaje otežan, pa je blagovremena dijetetska terapija ključna za sprečavanje pogoršanja.
Pristup lečenju mora biti multidisciplinaran, uz saradnju lekara, nutricioniste i medicinskih sestara, kako bi pacijent dobio sveobuhvatnu podršku. Pravovremeno uvođenje personalizovanog plana ishrane može smanjiti rizik od deficita hranljivih materija, ojačati imunitet i doprineti boljem odgovoru organizma na terapije.
- Uz sve to, male promene poput konzumiranja svežeg voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih izvora proteina, kao i redovno kretanje, mogu učiniti veliku razliku u kvalitetu života obolelih. Pravilna ishrana ne samo da pomaže telu da se bori protiv bolesti, već i pacijentima vraća osećaj kontrole nad sopstvenim zdravljem.
