Maligne bolesti uzimaju danak zadnju deceniju.Doktor Kovčin u svom interviju je dao par saveta i smernica kako i zašto se treba obratiti lekaru.Poslao je dobru poruku čitateljima i izjavio da je uspeh ako jedna osoba primeni njegov savet.
Uprkos decenijama upozoravanja i apelima stručnjaka, maligne bolesti i dalje predstavljaju jedan od najtežih zdravstvenih izazova u Srbiji. Zajedno sa kardiovaskularnim oboljenjima, one čine najčešći uzrok smrtnosti, a podaci govore da godišnje od raka oboli oko 42.000 građana, dok njih 20.000 izgubi bitku sa ovom bolešću. Profesor dr Vladimir Kovčin, poznati onkolog, u emisiji na TV Prva izneo je zabrinjavajuće činjenice, ali i moguće pravce rešenja koji bi mogli smanjiti broj obolelih.
Zašto je stopa obolevanja od raka u Srbiji tako visoka?
Jedno od ključnih pitanja koje se nameće jeste – zašto Srbija beleži toliku učestalost malignih bolesti? Prema rečima profesora Kovčina, iako svi uzroci još uvek nisu u potpunosti poznati, postoje faktori rizika na koje svakako možemo da utičemo. Među najizraženijim su:
-
Pušenje – glavni uzrok karcinoma pluća;
-
Nezdrava ishrana i stil života;
-
Kasno javljanje lekaru i neredovni pregledi.
Posebno zabrinjava činjenica da se mnogi pacijenti javljaju lekaru tek kada su simptomi izraženi, što značajno smanjuje šanse za uspešno lečenje.
Najčešći oblici raka u Srbiji
Prema statistici Instituta „Batut“, tri vrste raka čine čak trećinu svih malignih bolesti u zemlji:
-
Rak debelog creva,
-
Rak pluća,
-
Rak dojke.
U Vojvodini se najčešće beleže karcinomi digestivnog trakta, što se povezuje sa ishranom bogatom dimljenim mesom, masnoćama i intenzivnom upotrebom pesticida. Sa druge strane, u oblastima kao što su Bor i Majdanpek, učestalost raka pluća se povezuje sa zagađenjem vazduha, posebno zbog industrijskih zagađivača i rudarske delatnosti.
Kako možemo smanjiti rizik od malignih bolesti?
Profesor Kovčin naglašava da prevencija mora biti osnov borbe protiv raka. U tom kontekstu, on izdvaja sledeće ključne mere:
-
Redovni preventivni pregledi, posebno za rizične grupe;
-
Vakcinacija protiv HPV-a – kao najefikasnija zaštita od raka grlića materice, iako je odziv u Srbiji i dalje nizak;
-
Zabrana pušenja u zatvorenim prostorima, što je u mnogim zemljama dovelo do pada broja slučajeva karcinoma pluća;
-
Promena načina ishrane i veća fizička aktivnost.„Rak je bolest na koju možemo delimično uticati promenom navika, ali je ključno da ljudi redovno kontrolišu svoje zdravlje,“ poručuje dr Kovčin.
Jedna od često postavljanih tema u javnosti jeste: da li je NATO bombardovanje 1999. godine dovelo do porasta malignih bolesti u Srbiji? Profesor Kovčin potvrđuje da osiromašeni uranijum i dan-danas postoji tamo gde je bačen, ali ukazuje da su još opasnije nanočestice koje su se oslobodile sagorevanjem tog materijala, kao i hemikalije koje su se proširile usled razaranja industrijskih postrojenja.
Poseban porast primećen je kod hematoloških maligniteta – leukemija i limfoma, posebno kod mlađe populacije, što dodatno alarmira zdravstvene stručnjake.
Zaključak
Situacija u vezi sa malignim bolestima u Srbiji je ozbiljna, ali ne i bez nade. Ključne poruke koje proizilaze iz izlaganja profesora dr Vladimira Kovčina svode se na sledeće:
-
Prevencija je najbolji lek,
-
Odlazak na pregled može spasiti život,
-
Zdravstvena svest mora se podići na viši nivo,
-
Pojedinačni izbori imaju kolektivni uticaj na javno zdravlje.
Na samom kraju razgovora, profesor Kovčin je uputio jasnu poruku:„Ako bar jedna osoba posluša ovo što smo danas rekli i ode na preventivni pregled, već smo nešto postigli.“
Upravo u toj rečenici leži suština borbe protiv raka – jedan pregled, jedna odluka, jedan spaseni život.
