U današnjem svetu, gde često osećamo usamljenost i izolovanost, priče o nesebičnosti i dobroti vraćaju veru u ljude. U nastavku Vam donosimo priču o jednom starijem bračnom paru koji je pokazao da mali gestovi pažnje i otvoreno srce mogu učiniti čuda, čineći dom toplijim i ispunjenijim, ali i inspirišući druge da slede njihov primer…
Priča o solidarnosti i ljudskosti ponekad nas podseti da, i pored svih nepravdi i hladnoće koje život donosi, postoje ljudi spremni da pruže ruku i otvore vrata svoga doma. Upravo tako je i u ovom slučaju, gde su se komšije, mladi bračni par sa bebom, suočili sa udarcima koje je teško i zamisliti – gubitak posla, gubitak sigurnosti i gotovo gubitak krova nad glavom. “Blic” piše da ovakvi slučajevi, nažalost, nisu retki, jer mnogi poslodavci još uvek koriste trenutke slabosti zaposlenih da bi ih kaznili, umesto da pokažu razumevanje i podršku.
Mlada žena, odmah nakon porođaja, dobila je otkaz od privatnika kod kojeg je radila. Kao da to nije bilo dovoljno teško, poslodavac je otpustio i njenog muža, želeći da dodatno „kazni“ porodicu. Oboje su odjednom ostali bez primanja. Kao podstanari, suočili su se sa još jednom dramom – stanodavac im je jasno poručio da se na kraju meseca moraju iseliti, jer nije želeo da rizikuje neplaćenu kiriju. Bez posla i bez doma, sa tek rođenom bebom, njihova situacija izgledala je beznadežno.
- Najtužniji deo priče bio je odnos drugih komšija. Svi su videli šta se dešava, ali niko nije prišao, niko nije pitao: „Trebate li pomoć?“ Ta tišina i okretanje glave često su jednako bolni kao i sam gubitak posla ili doma. Ipak, jedan bračni par, stariji supružnici, odlučio je da prekine tu tišinu i učini ono što bi malo ko učinio. “Kurir” prenosi da su upravo obični ljudi, oni bez velikih resursa i moći, najčešće ti koji pokažu najveće srce. Oni su mladom paru ponudili da se usele u njihov stan.
Njihov dom, nekada pun dece koja su otišla u svet – sin u Ameriku, kćerka u Kanadu – ostao je poluprazan. Mnogi bi uživali u miru i tišini penzionerskih dana, ali oni su prepoznali priliku da pruže toplinu i sigurnost. Mladi bračni par u početku je odbijao iz sramote, ne želeći da narušava njihov mir. Ali supružnici su insistirali. I tako, već četiri meseca žive zajedno, gradeći jednu novu, nesvakidašnju zajednicu.
- Stariji par danas svedoči da su upravo ti mladi ljudi i njihova beba uneli novu radost u njihov život. Malu devojčicu gledaju kao unuku, a roditelje kao svoju decu. Njihovi dani više nisu usamljeni, a kuća je ponovo puna smeha i topline. U trenucima tihe porodične intime, supružnici su čak razgovarali o tome da mladima prepišu stan, jer – kako sami kažu – „oni su sada naša deca“. Njihova biološka deca, koja su otišla „u tuđe zemlje“, retko se javljaju i gotovo da ne učestvuju u njihovim životima.
“N1 podseća da je ovakva vrsta solidarnosti retka u današnjem društvu, gde individualizam često nadjačava zajedništvo. Ipak, upravo ovakve priče pokazuju da komšijski odnosi i dalje mogu biti stub podrške i utočište u kriznim trenucima.”
Odluka starijih supružnika da svoj stan, svoju sigurnost i svoj mir podele sa mladima koji su ostali bez svega, nije samo čin dobrote. To je čin prave porodične ljubavi, bez krvnih veza, ali sa emocijom koja je možda i jača od formalnih odnosa. Oni su pokazali da porodicu ne određuju samo papiri i krvna linija, već pre svega briga, pažnja i spremnost da se podeli ono što se ima.
- “Nova.rs zaključuje da ovakve priče podsećaju na važnost solidarnosti i humanosti u vremenu kada se sve češće zaboravlja da je čovek čoveku oslonac. Jer prava snaga zajednice meri se upravo onim trenucima kada jedni drugima postajemo porodica – onda kada je najteže.”
U svetu u kojem se često osećamo usamljeno i prepušteno sami sebi, ovakvi primeri vraćaju veru u ljude. Stariji bračni par nije čekao da ih neko zamoli, nije vagao šta će dobiti zauzvrat – jednostavno su otvorili vrata i srce. I možda je baš zato njihov dom danas topliji, ispunjeniji i srećniji nego ikada ranije.
