Priča o jednoj malenoj devojčici je obišla region i naišla na neverovatnu podršku,naime devojčica Mirnesa iz Kaknja ima samo 15 godina a ono čime se bavi mnogi odrasli ne bi ni smeli pomisliti a tek raditi…
- Mirnesa Junuzović iz sela Bičer, opština Kakanj, u Bosni i Hercegovini, nesumnjivo razbija sve stereotipe o tinejdžerima, devojčicama i tradicionalnim ulogama u ruralnim sredinama. Sa samo 15 godina, ona je postala jedna od najmlađih trenera bikova bodača – discipline koja zahteva veliku hrabrost, strpljenje i duboku povezanost sa životinjama. Iako je po godinama još dete, po odgovornosti i zrelosti koje pokazuje, Mirnesa je već odrasla.
Njen život daleko je od onog što se obično povezuje sa svakodnevicom jedne tinejdžerke. Umesto telefona, društvenih mreža i šoping centara, Mirnesin dan ispunjen je brigom o domaćinstvu, sestrama, starijim članovima porodice i, naravno, bikovima. Najposebniji među njima je Kobra – njen omiljeni bik, sa kojim je razvila snažan odnos poverenja i prijateljstva. Kako sama kaže, on je sluša, ne beži i navikao je na nju. Zajedno idu u šetnje, a treninzi se odvijaju svaki drugi ili treći dan, ujutru ili uveče, u zavisnosti od vremenskih uslova. Za Mirnesu, Kobra nije samo životinja, već prijatelj i saputnik.
- Školu ne zapostavlja. Završava Osnovnu školu „15. april“ u Doboj-Kaknju i trenutno razmišlja o tome koju srednju školu da upiše. Dvoumljenje između Zenice i Kaknja nije samo pitanje obrazovanja, već i porodične bliskosti i ljubavi prema životinjama. Ne želi da se udalji od roditelja i svog sela, jer bi to značilo i rastanak sa bikovima, posebno sa Kobrom.
Uprkos obavezama koje ima, uspeva da pronađe vreme za učenje – uglavnom uveče, ili ujutru ako ide u školu u drugoj smeni. Njen dan počinje rano, a završava kasno, posebno u situacijama kada porodične obaveze postanu još zahtevnije. Kada je majka nedavno provela 17 dana u bolnici s njenim bratom, Mirnesa je preuzela brigu o celom domaćinstvu. Vodila je računa o nani, mlađim sestrama i svim životinjama na selu – što govori o njenoj izuzetnoj odgovornosti i požrtvovanosti.
- Iako je mnoge njene vršnjakinje podržavaju u onome što radi, ne krije da ima i onih koje je zadirkuju. Ipak, Mirnesa ostaje verna sebi i svom pozivu. Kako kaže, ne obraća pažnju na negativne komentare jer zna da radi ono što voli. Njena posvećenost i ljubav prema životinjama razvile su se još od malih nogu, jer su u porodici oduvek držali goveda i druge domaće životinje. Taj kontakt sa životinjama nije joj stran, već prirodan i duboko usađen deo svakodnevice.
U njenoj školi, nijedno dete ne bavi se treniranjem bikova, što čini njen interes još neuobičajenijim i vrednijim divljenja. Nije jednostavno biti jedinstven u sredini koja ne uvek razume ili podržava ono što je drugačije, ali Mirnesa to radi sa dostojanstvom, hrabrošću i strašću.
- Ona nije samo devojčica iz sela koja voli životinje – ona je primer snage, istrajnosti i ljubavi prema tradiciji. U njenom odnosu prema Kobri vidi se više od sportskog duha – vidi se iskrena posvećenost, odgovornost i emocionalna veza koja nadilazi uobičajene predstave o ljudima i životinjama. Mirnesina priča inspiriše i podseća nas da pravo zanimanje nije uvek ono što je u trendu, već ono što nam ispunjava srce.
