U današnjem izdanju o novostima sa estrade donosimo priču Svetlane Cece Ražnatović, koja je napokon odlučila podeliti neke od detalja iz vremena kada je bila u braku…
Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović često se u javnosti priseća svog detinjstva i života u rodnoj Žitorađi. Iako je danas mnogi doživljavaju kao muzičku divu koja živi u luksuzu, ona ne krije da je odrasla u veoma skromnim uslovima i pod strogim pravilima koje je nametala njena porodica. Prema pisanju Blica, upravo te uspomene oblikovale su njenu ličnost i način na koji danas gleda na život.
U gostovanju kod Goce Tržan u emisiji „Show stoperka“, Ceca je otvoreno govorila o periodu detinjstva i kasnijem braku. Njena priča nije bila samo setno prisećanje na dane kada je živela u skromnom domu sa roditeljima i sestrom, već i iskreno podsećanje na anegdote koje otkrivaju koliko je njen život zapravo bio pun kontrasta. Dok je kod muža bila tretirana kao prava princeza, kod majke je, kako sama ističe, imala potpuno drugačiji tretman.
- Majka Mira, koju pevačica opisuje kao strogu i zahtevnu ženu, od svojih ćerki je očekivala da obavljaju sve kućne poslove. Nije bilo opravdanja, niti popusta – morale su da kuvaju, da peru, ribaju i peglaju. Ceca je sa osmehom ispričala da je često majci govorila kako će jednog dana, kada se uda, biti okružena ženama koje će je služiti, samo da bi izbegla „maltretiranje“ koje je trpela u roditeljskom domu. Upravo ta njena izjava otkriva duh mlade devojke koja je maštala o slobodi i lagodnijem životu, ali i snagu karaktera koji se nije libio da se našali na sopstveni račun.
Kada se udala, život joj se potpuno promenio. Prelazak iz roditeljskog doma u sopstvenu kuću značio je i sticanje slobode, ali i osećaj da je neko konačno tretira s posebnom pažnjom. Njen suprug Željko bio je najveći oslonac u tim trenucima. Njegova podrška i razumevanje dali su joj sigurnost, a Ceca se posebno priseća jedne situacije koja je ostala upečatljiva u njenom sećanju.
- Naime, tokom jedne posete, njena majka je došla kod nje kući i probudila je usred dana. Bilo je tek jedan popodne, a Ceca je, kao domaćica u sopstvenom domu, spavala spokojno. Majka ju je probudila rečima da treba da ustane, jer će muž doći s posla, a ručak mora biti na stolu. Na to je Ceca, kako sama kaže, kroz šalu odgovorila da više nema razloga da se stidi i da se nalaze u njenoj kući, gde majka nema pravo da naređuje. Ta scena oslikava sudar dva sveta – tradicionalnog vaspitanja i novostečene slobode.
U priču se tada umešao i njen suprug, koji je stao na stranu svoje žene. Njegove reči, da mu je važna srećna i zadovoljna supruga i da niko nema ingerencije nad njom osim njega, ostale su zapisane u Cecinom sećanju kao dokaz da je pored sebe imala partnera koji ju je znao podržati i zaštititi. Prema pisanju Kurira, ovakvi trenuci jasno govore da je njihov odnos bio ispunjen međusobnim poštovanjem, ali i toplinom koju nije uvek imala prilike da oseti u detinjstvu.
Ceca priznaje da joj taj kontrast između detinjstva i bračnog života nije bio nimalo lak, ali je naučila da ga prihvati. Iako je odrasla u porodici gde se rad i disciplina podrazumevaju, brak joj je doneo sigurnost i ljubav. Njena priča svedoči o tome da žena, ma koliko jaka bila, uvek traži partnera koji će joj biti oslonac i dati joj osećaj slobode.
- Zanimljivo je i to što Ceca naglašava da nikada nije imala osećaj da dolazi iz bogate kuće ili da je od malih nogu bila pripremana za glamurozan život. Naprotiv, sebe opisuje kao prilagodljivu osobu, naviknutu na rad i obaveze. Upravo ta osobina, kako kaže, pomogla joj je da se snađe u svim životnim okolnostima – bilo da se radi o teškim trenucima iz prošlosti ili o izazovima koje nosi javna scena.
Njena životna priča pokazuje koliko su snažno ukorenjene porodične vrednosti, bez obzira na to koliko se neko kasnije promeni ili uzdigne u karijeri. Ceca ne krije da i danas, kada se osvrne unazad, oseća zahvalnost prema majci što ju je naučila radu i odgovornosti, iako joj to tada nije bilo nimalo lako. Taj strogi odgoj bio je temelj koji joj je pomogao da opstane u svetu koji često ume da bude nemilosrdan.
Ono što dodatno daje emotivnu notu njenoj priči jeste iskren osmeh sa kojim se priseća tih trenutaka. Iako su neki od njih tada bili izvor nezadovoljstva, danas ih posmatra kao dragoceno iskustvo. Njen ton tokom razgovora pokazuje da nema gorčine, već samo sećanje koje sa sobom nosi i humor i tugu. Kako piše Telegraf, upravo ta sposobnost da kroz osmeh govori o teškim trenucima čini je posebnom i približava publici koja u njoj prepoznaje autentičnost.
- Priča o Ceci Ražnatović nije samo sećanje na detinjstvo i brak. To je i slika jednog vremena, jednog mentaliteta i običaja koji su oblikovali generacije. Njena iskustva osvetljavaju večnu dilemu između tradicije i moderne slobode, između strogog roditeljskog autoriteta i partnerstva zasnovanog na ljubavi i međusobnom poštovanju.
Cecin glas, dok priča o svemu tome, otkriva da u njoj i dalje postoji ona devojčica iz Žitorađe, koja je naučila da radi i bori se, ali i žena koja je spoznala šta znači imati ljubav i podršku. Možda upravo zato danas, uprkos svim usponima i padovima u životu, zrači snagom i sigurnošću koju joj niko ne može oduzeti.
