U nastavku ovog članka Vam otkrivamo koji to znakovi odaju muškarca kada su zainteresovani za vezu i da li je ozbiljan u toj vezi ili je samo koristi kako bi samo podigao svoj ego…
Savremena potraga za emotivnom ispunjenošću često se pretvara u hod po tankoj žici, gde se na kraju dugog puta nade ne pronalazi ljubav, već samo prolazna pažnja, nekoliko poruka i, što je najgore, opasna iluzija bliskosti. Upravo ta iluzija je, kako primećuju psiholozi i analitičari emotivnih odnosa, izvor najvećeg bola. Žena često ne shvata odmah da nije postala nečiji izabranik, već je samo zadržana u orbiti nečijeg života. Neretko, problem nije u tome što je muškarac zaljubljen u nju, već u osećaj koji dobija dok je pored nje, u udobnosti i potvrdi sopstvene vrednosti koju crpi, kao i u sigurnosti da negde postoji neko ko je spreman da mu se nađe.
Zato ne treba da čudi što se u pozadini mnogih naizgled „slatkih” priča krije neprijatan osećaj da nešto duboko ne funkcioniše. Intuicija obično prva diže glas upozorenja, ali srce je u svojoj zaslepljenosti često spremno da ga ignoriše. Ipak, signali koji upućuju na to da niste prioritet postaju očigledni onog trenutka kada žena dozvoli sebi da zaista obrati pažnju na dela, a ne samo na lepe reči. Jedan od najoštrijih znakova su kratke, površne, a ponekad i previše nežne poruke koje, iako zvuče privlačno, ne nose u sebi nikakvu suštinu. Kada muškarac šalje nežne emotikone ili uopštene komplimente, ali pritom ne pokazuje volju da zaista otkrije ko je, šta želi, ili kakvu budućnost vidi – tada to nije znak iskrenog interesa. To je samo alat kojim nekoga drži dovoljno blizu, ali nikada toliko blizu da postane istinski važan deo njegovog života. Ovakvo ponašanje, koje se često opisuje kao „drži me, ali ne preblizu”, izuzetno jasno pokazuje da žena nije centralna figura, već samo rezerva.
- Ovakve dinamike su nažalost česta tema u domaćim medijima, posebno na portalima koji se bave psihologijom i odnosima. Prema nedavnom istraživanju objavljenom na portalu “24sedam”, koje se bavilo analizom modernih veza, stručnjaci su istakli da je emocionalna nedostupnost često prikrivena digitalnim flertom. U članku pod naslovom “Zašto vam šalje srca, a ne zove vas na sastanak: Psiholozi objašnjavaju fenomen digitalne rezerve”, naglašeno je da takav obrazac ponašanja služi isključivo za održavanje eha zainteresovanosti, bez ikakve stvarne namere za produbljivanje odnosa.
Drugi, jednako jasan pokazatelj neiskrenosti, krije se u dinamici samog razgovora. Žena je ta koja sluša, razume, podržava i pokušava da olakša njegove brige, prihvatajući ulogu emotivnog sidra. Ali, kada njoj zatreba uzvraćanje, emotivna podrška ili samo rame za plakanje, on kao da postaje potpuno druga osoba. Tada dolazi do naglog nestanka, utišavanja ili povlačenja. Izgleda da mu se emocionalna bliskost dopada isključivo dok je on primalac pažnje, a ne davalac. U takvoj postavi odnosa, žena gubi ulogu partnera i postaje neplaćeni terapeut. Najgori aspekt toga je navikavanje na takvu ulogu tokom vremena, jer žena pogrešno veruje da je to definicija strpljenja i predanosti.
- -Muškarac koji se pojavljuje samo onda kada mu to odgovara, a nestaje čim se nagovesti ozbiljnost ili dubina, šalje najglasniju poruku o mestu koje žena zauzima u njegovom životu. Jedan dan je pun pažnje, planova i inicijative, a već drugi dan ga nema ni u tragovima. Doslednost nije njegova odlika, jednostavno zato što mu veza nije cilj. Njegova želja je udobnost i sigurnost koju donosi žensko prisustvo, a ne obaveza i odgovornost koju zahteva stvarni odnos.
Još jedan bolni detalj koji neizbežno izbija na površinu jeste primećivanje da je sve što rade skriveno od očiju javnosti. Nema zajedničkih izlazaka sa prijateljima, nema upoznavanja porodice, nema planova niti koraka koji vode ka zajedničkoj budućnosti. Kao da postoji nevidljiva, ali čvrsta granica preko koje joj nije dozvoljeno da pređe. Kada je žena sakrivena iza površnih poruka i njena uloga ograničena na povremene i diskretne susrete, onda je više nego jasno da ona nije osoba koju ponosno želi da predstavi drugima. Žena koja je važna nikada nije tajna.
Ovakva praksa, izbegavanje uključivanja partnerke u svakodnevni život, prema analizama koje se mogu pronaći i na portalu “Klix.ba”, često je jasan pokazatelj nedostatka ozbiljne namere. U jednom od svojih psiholoških osvrta na problem neformalnih veza, navedeno je kako ovakvo izbegavanje služi kao zid, barijera koja sprečava emotivno vezivanje i služi kao laka odstupnica.
- Takav tip muškarca obično ima i izražen problem sa emocionalnim otvaranjem. Kada žena pokuša da razgovara o osećanjima, planovima, postavljanju granica ili budućnosti, on odjednom postaje hladan, cinično šaljiv ili potpuno nevidljiv. Izbegavanje teških tema nije znak opreza – to je jasan znak bježanja od odgovornosti i bjekstva od bliskosti. Žena tada može početi da oseća da njene emocije ne samo da nisu važne, već predstavljaju smetnju. A istina je veoma jednostavna: čovek koji planira s tobom, on priča s tobom o budućnosti.
Iako se često zanemaruju, postoje i suptilni momenti koji odaju ovakav površan odnos: komplimenti koji nikada nisu praćeni delima, susreti koji se dešavaju isključivo onda kada to njemu odgovara, floskule koje zvuče lepo, ali ne vode nikuda. Muškarac koji ženi govori da je posebna, ali se ponaša kao da to zaista nije, zapravo samo koristi njenu energiju da popuni sopstvene emotivne praznine. O razlici između interesa i manipulacije često piše i regionalni magazin “Buka” iz Banje Luke. Psiholozi, u svojim kolumnama, dosledno ističu da se ta razlika krije upravo u delima, a ne u praznim obećanjima. Reči su lake – dela su uvek teška i nose težinu namere.
Ipak, najvažnija poruka koju žena mora da usvoji jeste spoznaja da ona nije ničija rezerva. Njena uloga nije da bude emotivni alat, privremeni flaster za nečiju usamljenost ili hladna kopija idealne partnerke koju taj muškarac još uvek čeka. Žena zaslužuje pažnju, poštovanje, mir, sigurnost i posvećenost. Zaslužuje muškarca koji neće birati kada će biti prisutan, već će biti prisutan svaki dan, bez ikakvog kalkulisanja. Ako neko ne prepoznaje njenu vrednost, nema potrebe da se ona trudi da se učini vidljivijom. Njegova je odgovornost da prepozna njenu vrednost, a ne njena da ga tome podučava.
- Najveći teret nije sama povreda, već spoznaja da je žena predugo ostajala u nečemu što ju je kontinuirano praznilo i trošilo. Nadala se promeni, sazrevanju ili konačnom izboru. Ali najvažnije buđenje je ono kada shvati da ne mora da čeka da bi bila voljena, niti da moli za nešto što bi trebalo doći prirodno i spontano. Ključno je da žena nauči kada treba da ode. Odlazak, u ovakvim situacijama, nikada nije poraz, već je povratak sebi i sopstvenom integritetu. To je trenutak u kome prihvata da ne može promeniti tuđi karakter, ali može i mora promeniti svoj put. O važnosti postavljanja granica i razvijanja samopoštovanja često pišu autori na portalu “Lola Magazin”. U svojim tekstovima, naglašavaju da je ključno za mentalno zdravlje da žene razvijaju granice koje ih štite od emocionalne iscrpljenosti. Žena koja zna koliko zaista vredi nikada neće pristati na pola ljubavi ili povremenu pažnju.
Kada žena konačno podigne svoje standarde, svet oko nje se transformiše. Ljudi koji su joj prilazili samo zbog koristi sami se povlače, dok oni koji zaista žele da grade zdrav odnos – ostaju. I tu počinje pravi život, život u kojem žena bira sebe, jer je svesna da je to jedini temelj za svaku zdravu, ispunjujuću vezu. Na kraju, prava ljubav nikada nije igra neizvesnosti, niti beskonačno dokazivanje. Ljubav je mir, stabilnost i sigurnost. Ljubav je prisutnost, a ne praznina. To je prisustvo osobe koja delima pokazuje da ste vredni, a ne samo rečima koje dobro zvuče. Zato je neophodno zapamtiti: odlazak iz lošeg odnosa nije gubitak, već povratak sopstvenoj vrednosti i sebi samoj. Žena koja je svesna svoje vrednosti nikada nije ničija opcija, već isključivi izbor.
