Ukoliko imate problema sa viškom kilograma iako ste na striktnom režimu ishrane možda problem leži negde drugo.U današnjem članku vam donosimo savete poznatog nutricioniste,pomno ih isčitajte i primenite.
- Mnogi ljudi se često žale kako jedu vrlo malo, preskaču obroke i paze na ishranu, ali uprkos tome kilogrami se gomilaju. Neretko se može čuti rečenica: „Gojim se i od vazduha“ ili „Ne jedem puno, a ne znam od čega se gojim.“ Međutim, nutricionisti ističu da ovakva tvrdnja zapravo nije tačna. Mnogo je verovatnije da se višak kalorija unosi na načine kojih ljudi nisu svesni, kroz napitke, grickalice i sitne užine koje obično ne računamo kao pravi obrok.
Nutricionista Marija Đurković objašnjava kako je moguće da osoba veruje da jede malo, a ipak se goji. Prema njenim rečima, najveći problem je to što mnogi nisu dovoljno svesni svega što pojedu i popiju u toku dana. Sitni zalogaji između obroka, kafa sa šećerom, zaslađeni sokovi ili čak nekoliko krekera koje pojedemo u prolazu, često se ne beleže u našoj svesti kao „prava hrana“. Ali upravo ti skriveni izvori kalorija mogu biti razlog zašto brojke na vagi ne prestaju da rastu.
- Jedan od najjednostavnijih, ali i najefikasnijih načina da se ovaj problem reši je vođenje dnevnika ishrane. Ovaj korak pomaže ljudima da sagledaju svoje navike, da steknu bolji uvid u to šta, kada i koliko jedu, kao i da uoče obrasce koji ih nesvesno vode ka prejedanju ili gojenju.
Da bi dnevnik ishrane bio što korisniji, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari:
-
Potrebno je izabrati rokovnik, svesku ili planer koji će vam biti prijatan za korišćenje. Za one koji više vole tehnologiju, postoji mnogo aplikacija koje omogućavaju digitalno beleženje obroka i kalorija.
-
U dnevniku je važno napraviti jasne kategorije koje će uključivati vreme obroka, tačan opis hrane i pića koje ste uneli, kao i količinu. Takođe, ostavite prostor za napomene gde možete zapisati kako ste se osećali nakon obroka – da li ste bili siti, naduti ili ste imali iznenadnu potrebu za slatkišima. Ovo može pomoći u prepoznavanju namirnica koje vam ne prijaju ili izazivaju želju za dodatnim kalorijama.
-
Iskrenost je ključ uspeha. Ljudi često zaboravljaju da upišu male grickalice i slatkiše koje uzmu usput, ali upravo ti mali zalogaji često čine razliku. Često se dešava da osoba koja veruje da se goji „ni od čega“ na kraju dana uvidi da je unela nekoliko dodatnih stotina kalorija samo kroz nesvesno grickanje.
Analizom zapisanog lako se može uočiti gde nastaje problem. Možda ste preskočili doručak, a onda tokom dana uzeli nekoliko zalogaja čokolade, kesicu kikirikija ili popili dva soka. Iako na prvi pogled ne deluje mnogo, ti mali dodaci mogu biti dovoljni da poremete balans i doprinesu nagomilavanju kilograma.
- Vođenje dnevnika ishrane ne treba shvatiti kao kaznu, već kao korak ka osvešćivanju sopstvenih navika. To je prvi korak ka promeni odnosa prema hrani, ka uspostavljanju kontrole nad porcijama i obrocima i ka zdravijem načinu života.
Nutricionisti naglašavaju da je proces mršavljenja individualan i da nije uvek jednostavan, ali vođenje evidencije o ishrani može biti dragoceno oruđe koje pomaže da se prepoznaju greške i naprave pametniji izbori u svakodnevnom životu.
- Na kraju, najvažnije je biti strpljiv i dosledan. Promene se ne dešavaju preko noći, ali upornim radom i praćenjem navika može se napraviti veliki pomak ka zdravijem i lakšem životu.
