Naši stari su stvarno prepuni dobrih saveta i trikova koji su vanvremenski i mogu se upotrebiti uvek.U nastavku današnjeg članka za vas prenosimo savet jednog dede koji je otkrio kako je svoj krompir znao sačuvati i do sledeće berbe uz par dobrih trikova..
- Krompir je jedna od najčešćih i najvoljenijih namirnica na našim trpezama. Njegova široka primena u kulinarstvu, pristupačnost i hranljiva vrednost čine ga nezaobilaznim sastojkom u mnogim domaćinstvima. Međutim, kako bi ova biljka zadržala svoj kvalitet i svežinu, ključno je znati kako pravilno postupati s njom, ne samo u fazi uzgoja, već i tokom skladištenja.
U prirodnim uslovima, krompir ima tendenciju da vremenom razvija klice. Ovaj proces može se značajno ubrzati ako se krompir drži na pogrešan način – na mestima sa preniskom temperaturom, u plastičnim kesama koje zadržavaju vlagu, ili na svetlu koje podstiče razvoj štetnih supstanci. Da bi se produžio njegov vek trajanja, krompir treba skladištiti na tamnom i suvom mestu, na umerenim temperaturama. Zanimljiv i praktičan trik koji mnogi koriste je stavljanje jedne ili dve jabuke u kutiju s krompirom. Jabuke oslobađaju gas etilen, koji usporava klijanje i pomaže da krompir ostane svež i do dva meseca.
- Pored pravilnog skladištenja, korisno je znati i nešto više o samoj biljci. Krompir vodi poreklo iz Anda, regije koja obuhvata današnji Peru, gde se uzgajao i koristio pre više od osam hiljada godina. U Evropu je stigao tokom 16. veka zahvaljujući španskim moreplovcima, a već u narednim decenijama postao je osnovna prehrambena kultura, naročito u zemljama poput Irske. U kombinaciji s mlekom, krompir je nekada činio gotovo jedini izvor ishrane za brojne slojeve stanovništva.
Gledano sa nutritivne strane, krompir je bogat ugljenim hidratima, pre svega skrobom, ali takođe sadrži i važne vitamine kao što su C i B-kompleks, kao i minerale poput kalijuma, magnezijuma i gvožđa. S obzirom na to da sadrži vrlo malo masti i ne sadrži holesterol, često se preporučuje kao deo izbalansirane ishrane. Interesantno je da se 75% mase krompira sastoji od vode, što ga čini i dobrim izvorom hidratacije.
- Sama biljka krompira deli se na nadzemni i podzemni deo. Pod zemljom se razvijaju stoloni – horizontalne stabljike koje završavaju u gomoljima, tj. krompirima koje jedemo. Važno je naglasiti da ostatak biljke, uključujući i listove, sadrži solanin, prirodni toksin koji je štetan za ljudsku ishranu, pa se ne koristi u pripremi jela.
Boja krompira varira – kora može biti žuta, crvena ili ljubičasta, dok meso može biti bele, žute pa čak i ljubičaste nijanse. Korenski sistem je plitak, ali razgranat, a biljka u potpunosti sazreva kada se korenje počne sušiti, što je znak da je spremna za vađenje iz zemlje.
- Za pravilan uzgoj krompira, bitno je obezbediti stabilnu i umerenu temperaturu. Optimalne vrednosti za razvoj gomolja kreću se između 17 i 20 stepeni Celzijusa. Temperature više od 30 stepeni mogu usporiti rast i izazvati deformacije, dok hladnoća ispod -2 stepena može uništiti lišće i smanjiti prinos. Prilikom sadnje, zemljište bi trebalo da bude ugrejano na barem 6 do 8 stepeni. Da bi se poboljšalo klijanje, semenski krompir se čuva desetak dana na temperaturi između 12 i 15 stepeni, a zatim se hladi na 8 do 10 stepeni dok ne dođe vreme za sadnju.
Sve u svemu, krompir nije samo važan zbog svoje hranljive vrednosti, već i zbog svoje jednostavnosti i ekonomičnosti. Uz malo znanja o njegovoj pravilnoj obradi i čuvanju, može ostati kvalitetan i koristan deo ishrane tokom cele godine. Kombinacijom tradicionalnih veština i modernih metoda, krompir i dalje uspešno zauzima centralno mesto na našim trpezama.
