Različitosti su bitne jer se njima ponekada ruše stereotipi na koje smo jednostavno naviknuti.U današnjem članku vam donosimo jednu poučnu priču iz komšijske Bosne,tačnije iz Sarajeva.
- U jednom tihom sarajevskom naselju, gde se dani smenjuju lagano, a komšijska znatiželja nikada ne spava, život teče u ritmu poznatog i predvidivog. Ipak, dolazak misteriozne žene u dom povučenog Mahira uneo je dozu tajanstvenosti koja je probudila radoznalost među stanarima ulice. Mahir, poznat po diskretnosti i nenametljivosti, iznenada je doveo suprugu koju niko ranije nije imao priliku da upozna, a njeno prisustvo od samog početka izazvalo je tihe šapate iza zatvorenih vrata.
Žena, koju je Mahir predstavio kao Lejlu, bila je oličenje povučenosti. Uvek odevena u dugu crnu odeću koja joj je pokrivala svaki delić tela, pa čak i pogled, delovala je kao senka koja prolazi kroz dvorište, bez reči, bez dodira sa svetom izvan svog doma. Nikada se nije zadržavala napolju, nije odlazila u prodavnicu niti se ikada čulo da izgovara ijednu reč na ulici. Mahir je obavljao sve obaveze, uvek sam, uz kratak osmeh i rečenicu da njegova supruga jednostavno ne voli pažnju. Komšije su prihvatile to objašnjenje, ali znatiželja je ostala tinjati.
- Jedne večeri, dok je sedeo u svojoj dnevnoj sobi uz šolju kafe, Darko je rutinski pogledao kroz prozor koji gleda na Mahirovu kuću. Svetlo iz dnevne sobe bilo je upaljeno, zavese razmaknute, a scena koju je ugledao nije ličila ni na šta što je ranije video. U prostoriji je sedela žena, ali ne u crnoj odeći. Bila je obučena u kratku, modernu haljinu, sa raširenom kosom i cigaretom u ruci. Na njenom licu bio je širok, opušten osmeh dok je gledala televizijski program i povremeno glasno komentarisala sadržaj.
Darko je ostao bez reči. U trenutku je osetio čudnu mešavinu šoka, zbunjenosti i neodlučnosti. Pitao se da li je možda pogrešno protumačio ono što je video, ili je pak stvarnost mnogo složenija nego što je iko u njihovoj ulici mogao i da zamisli. Narednih dana nije mogao da izbaci prizor iz glave. Nije znao da li da o tome govori ili da ćuti, da li bi podela tog trenutka bila izdaja nečije intime ili čin zabrinutog komšije.
- Shvativši koliko malo zapravo zna o ljudima oko sebe, Darko je počeo da razmišlja dublje o prirodi ljudske privatnosti, maskama koje nosimo i pritiscima koje društvo nameće. Možda Lejla nije glumila pred svetom, već se samo prilagođavala okvirima koje nije sama birala. Možda je iza njenog zatvorenog ponašanja stajala želja za sopstvenim prostorom, bez osude i komentara. A možda je, kao i mnogi drugi, živela između dve stvarnosti — one spoljne, nametnute, i one unutrašnje, autentične.
U sredini u kojoj se i najmanja razlika često posmatra pod lupom, Darko je odlučio da svoje otkriće zadrži za sebe. Nije bilo potrebe da ruši mir koji je Mahir pažljivo gradio, niti da otvara vrata pitanja na koja možda ni sami akteri ne žele odgovore. On je izabrao da u tišini sačuva tajnu — ne iz kukavičluka, već iz razumevanja da neke stvari treba ostaviti onakvima kakve jesu, jer nisu sve istine namenjene da se dele.
- Tako je Lejlina tajna ostala zaključana iza zavese, a Darkovo saznanje postalo tiha lekcija o poštovanju tuđe privatnosti i o tome da su ljudi mnogo složeniji nego što ih spolja vidimo.
