U današnjem članku pišemo o jednom od najvažnijih dana za vernike Srpske pravoslavne crkve Svetom Savi, koji se obeležava 27. januara. Ovaj dan nije samo crkveni praznik, već i deo naše tradicije i kulture, jer se Sveti Sava smatra osnivačem Srpske pravoslavne crkve i zaštitnikom prosvete i obrazovanja.
Sveti Sava je najpoznatiji kao prvi arhiepiskop autoefalne Srpske crkve, a njegov uticaj na istoriju srpskog naroda je ogroman. Veruje se da je on postavio temelje obrazovanja i prosvete u Srbiji, a zbog toga je Sveti Sava postao i školska slava. Na ovaj dan, mnogi roditelji podsećaju svoju decu da nauče nešto novo – makar to bila nova pesma.
Smatra se da ukoliko se na Svetog Savu ne nauči ništa novo, to može negativno uticati na napredak tokom godine. Zbog toga, ovaj praznik ima poseban značaj, jer nas podseća na to koliko je važno učiti i napredovati, ne samo u duhovnom, već i u obrazovnom smislu.
Iako je Sveti Sava veoma poštovan u crkvenim krugovima, ovaj praznik je ispunjen i mnogim narodnim verovanjima. Jedno od najpoznatijih verovanja je da na ovaj dan ne sme da se nosi ništa crveno. Ovo je tradicija koja potiče iz prošlih vremena, kada su seljaci verovali da bi crvena boja mogla privući vukove. Sveti Sava je u narodnoj tradiciji bio prepoznat kao zaštitnik stoke, te su na ovaj dan stoku puštali na ispašu, ali su izbegavali crvenu boju, jer su smatrali da bi ona mogla izazvati nesreću. Verovalo se da crvena boja privlači vukove, pa je stoka bila pod dodatnim rizikom.
- Takođe, postoji još jedno zanimljivo verovanje koje kaže da na Svetog Savu nije dobro oštriti britvu ili noževe. Naravno, ovo verovanje ima svoju simboliku, jer su ljudi verovali da bi takvi postupci mogli izazvati nesreću ili otvoriti čeljusti vukovima, koji su tada bili veliki problem za stočare. Slično tome, grmljavina na Svetog Savu je smatrana lošim omenjem. U vreme kada su udari gromova zimi bili veoma retki, svaki grom na Savindan bio je znak da bi moglo doći do nesreće ili nečega lošeg. Ove narodske pesme i verovanja govore nam o tome koliko su ljudi u prošlim vremenima povezivali prirodne pojave s duhovnim i svakodnevnim životom.
Iako je Sveti Sava dan kada vernici poštuju crkvene običaje i verovanja, ima i pozitivnih narodnih predaja koje vezujemo za ovaj dan. Ako na Svetog Savu sija sunce, veruje se da će godina biti plodna i uspešna, a domaćinstva će imati blagostanje i sreću. Ove optimistične ideje nas podsećaju da je Sveti Sava dan nade i dobrih želja, koji nosi sa sobom sve ono najbolje za budućnost.
Za razliku od drugih velikih praznika, na Svetog Savu nije zabranjeno obavljati kućne poslove, što je u suprotnosti sa običajima na mnogim drugim praznicima. Domaćice su tog dana, prema tradiciji, mogle da obavljaju razne kućne poslove, a čak je bilo poželjno da se uradi veliko spremanje. Iako je stoka bila puštana na ispašu, domaćinstvo nije smelo biti zapušteno. Ovaj običaj pokazuje kako se Sveti Sava posmatrao kao dan kada je potrebno balansirati između duhovnog i svakodnevnog života. Savindan je bio vreme kada su ljudi ulagali u domaćinstvo, smatrajući to važnim za prosperitet i sreću tokom cele godine.
Na ovaj dan, vernici takođe poste, kao što se to praktikuje kada praznici padaju na sredu ili petak, ali postoji izuzetak – riba je dozvoljena. Ovaj običaj, vezan za post, ukazuje na duhovnu čistoću koja je potrebna za pripremu za proslavu Svetog Save, ali i na važnost balansiranja svetovnih i duhovnih aspekata života.
Sveti Sava je, dakle, mnogo više od crkvenog praznika. On je simbol naše tradicije, obrazovanja, ali i poštovanja prirodnih i narodnih verovanja koja su oblikovala naš svakodnevni život. Savindan nas podseća da, pored toga što poštujemo tradiciju i običaje, moramo i da brinemo o svom obrazovanju, napredovanju i blagostanju, kako na ličnom, tako i na kolektivnom nivou
