Srpska Pravoslavna crkva i vernici danas slave Prepodobnog Isakija Dalmatskog a u nastavku današnjeg članka smo za Vas doneli običaje i verovanja koja se poštuju za današnji dan.
- U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, 10. jun posvećen je trojici svetitelja koji su svojim životom i delima ostavili dubok trag u istoriji duhovnosti – Prepodobnom Isakiju, Dalmatu i Faustu. Ova trojica duhovnih velikana poznata su po svojoj veri, asketskom načinu života i odlučnosti da se potpuno predaju služenju Bogu, bez obzira na lične žrtve.
Prepodobni Dalmat, čije ime danas nosi i čitava duhovna porodica – dalmatska, nekada je bio oficir u rimskoj vojsci i služio caru Teodosiju Velikom. Kao ugledan vojnik, uživao je carevo poverenje i poštovanje. Ipak, i pored zemaljskih počasti, Dalmat nije mogao da ignoriše unutrašnji poziv duše. Kada se u njemu probudio duhovni zanos, odlučio je da napusti sve što je posedovao – položaj, bogatstvo, pa čak i svoju porodicu. Sa sobom je poveo samo svog sina Fausta, uverivši se da su duhovne vrednosti preče od svih svetovnih dobara.
- Njih dvojica dolaze u predgrađe Carigrada, u manastir koji je osnovao prepodobni Isakije. Tu se, pod Isakijevim vođstvom, posvećuju monaškom životu. U manastiru su primili monaški čin i posvetili se podvižništvu, isposništvu i neprekidnoj molitvi. Njihovo odricanje i predanost bili su toliko veliki da su se ubrzo istakli kao uzori duhovne discipline.
Kada se Isakije približio kraju svog zemaljskog života, odabrao je upravo Dalmata da ga nasledi na čelu manastira. Ova odluka bila je prirodna posledica Dalmataove posvećenosti i svetosti života. Manastir je ubrzo postao poznat po njemu, te se i dan-danas naziva Dalmatski manastir.
- Dalmat je, osim unutrašnjih borbi sa sobom i demonskim silama, vodio i otvorenu borbu protiv jeresi. Najveći protivnik mu je bila jeretička struja nestorijanaca, koji su odbacivali bogorodičinstvo Presvete Bogorodice. Dalmat se zajedno sa ostalim svetim ocima suprotstavio tim učenjima, naročito na Trećem Vaseljenskom Saboru u Efesu, koji je bio od velikog značaja za očuvanje pravoslavnog učenja.
Njegova borba za veru i pravoslavlje nije prošla neopaženo. Zadobio je poštovanje cara Teodosija Mlađeg, kao i ostalih crkvenih velikodostojnika. U dubokoj starosti, kada je ispunio svoje zemaljsko poslanje, mirno je preminuo i prešao u večni život.
- Njegov sin Faust nastavio je očevim stopama. Posvetio se isposničkom životu, izdržao mnoge duhovne podvige i skončao kao ugodnik Božiji. Njihov zajednički život i posvećenost veri predstavljaju snažan primer bezuslovne ljubavi prema Hristu, u kojoj su svetovne obaveze ustupile mesto večnim duhovnim vrednostima.
Danas se vernici sećaju ove trojice svetitelja kroz molitvu i odlazak u crkvu. U duhu njihovog života, običaj je da se na ovaj dan posebno moli za mir, slogu i jedinstvo u porodici. Njihova žrtva nas podseća da najdublja i najiskrenija ljubav dolazi iz duhovne povezanosti s Bogom, a snaga porodice upravo iz te vere i zajedništva u molitvi.
BONUS TEKST
Grupa turista iz Srbije, među kojima su bili putnici iz Beograda, Trstenika, Kraljeva i Vrnjačke Banje, uputila se na putovanje u Sarajevo s namerom da otkrije njegove kulturne dragocenosti, uživa u specifičnim ukusima lokalne kuhinje i doživi duh prošlosti koji ovaj grad nosi. Iako su na put pošli bez velikih očekivanja, ono što su zatekli u Sarajevu ostavilo je dubok i emotivan trag – pre svega zahvaljujući neizmernoj toplini i srdačnosti njegovih stanovnika.
- Prvi utisci počeli su da se formiraju već pri ulasku u grad. Umesto klasičnog dočeka rezervisanog za turiste, susreli su se sa spontanim osmesima, otvorenim razgovorima i nesebičnim savetima. Taksisti su im sa ponosom preporučivali mesta koja treba da vide, ljudi su zastajali na ulici da im pokažu pravac ili im jednostavno požele dobrodošlicu. U tim trenucima, svako od njih se osetio kao gost u domu starih prijatelja, a ne kao nepoznata osoba u stranom gradu.
Srce Sarajeva, Baščaršija, otkrilo im je svoju jedinstvenu dušu kroz mirise tek ispečenog somuna, ćevapa i začina koji lebde vazduhom. Male zanatske radnje, kafane sa starinskim šarmom i kaldrmisane ulice pričale su priču o gradu u kojem se prošlost i sadašnjost prepliću bez napora. Domaćini su goste dočekivali sa iskrenim osmehom, bez žurbe i pretenzije, nudeći im ne samo obrok ili uslugu, već i osećaj dobrodošlice.
- Ono što je na posetioce ostavilo najdublji utisak bio je sklad različitih vera i kultura koji se u Sarajevu ne samo toleriše, već živi. Za samo nekoliko minuta šetnje mogli su čuti zvuke ezana koji se prepliću sa zvonima crkava, videti ljude različitih vera kako sede zajedno u kafani ili prolaze istim ulicama bez ikakvog osećaja distance. Taj prizor, za mnoge u grupi, bio je neočekivano dirljiv.
