Srpska pravoslavna crkva danas obeležava tužan dan, Dan Prepodobnih očeva s tim u skladu na današnji dan treba završiti sve kućne poslove i zakrpiti svu pocepanu odeću,u nastavku članka pročitajte više o ovom tužnom danu za sve nas.
- Prepodobni mučenici Jovan i drugi iz manastira Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanske vere, jer su svoj život dali za ljubav prema Hristu. Ovaj manastir, smješten u pustinji, bio je značajno mesto duhovnosti, a prema verovanjima, posećivao ga je i sam Sveti Sava. Manastir je tokom svoje istorije više puta bio napadnut, opljačkan i pustošen, ali je uz pomoć vernih monaha uvek obnavljan i sačuvan. Iako napadnut od raznih neprijatelja, manastir je nastavio da postoji i danas, ostajući simbol otpora i postojanosti vere.
U vreme cara Konstantina i carice Irine, manastir je doživeo jedan od svojih najtragičnijih trenutaka. Arapi su napali manastir, opljačkali ga i ubili mnoge monahe. Iako su znali da im život visi o koncu, monasi nisu želeli da beže pred napadačima. Otišli su u pustinju iz ljubavi prema Hristu i bili su spremni da daju svoje živote za veru. Pod vođstvom svog igumana Tome, odlučili su da se ne povuku i da ne beže iz straha od ljudi. Umesto toga, oni su smatrali da će, ako budu ubijeni, to biti zbog svoje ljubavi prema Hristu, zbog koga su došli u manastir.
- Ova hrabrost i odlučnost monaha da ne beže pred napadačima bili su ključni momenti njihove vere. Napadači su ih dočekali sa oružjem, dok su monasi ostali nenaoružani, spremni da se predaju svojoj sudbini. Neki od njih su ubijeni strelama, dok su drugi zatvoreni u pećinu posvećenu Svetom Savi. Arapi su naložili vatru na ulazu u pećinu, pa su monasi, ugušeni dimom, završili svoje živote. Mnogi su postali mučenici, jer su umrli u ime ljubavi prema Hristu. Ovaj tragičan događaj odigrao se pred Vaskrs 796. godine, dok su car Konstantin i carica Irina vladali, a jerusalimski patrijarh Ilija obavljao svoju dužnost.
Međutim, prava kazna čekala je same napadače. Nakon što su opljačkali manastir i ubili nevine monahe, Arapi su se vraćali svojim šatorima. Tamo su se sukobili međusobno i u tom sukobu svi su poginuli. To je bila pravedna kazna za divljaštvo koje su počinili. Tako je karma i pravda došla na svoje mesto, a ljudi koji su napali manastir i ubili monahe nisu uspeli da pobegnu od svoje sudbine.
- Ovaj događaj je duboko ukorenjen u narodnim verovanjima, pa se na ovaj dan veruje da treba završiti sve kućne poslove, kao i da je vreme da se popravi svaka oštećena ili pocepana odeća. Verovanje je da će takvim postupcima ljudi osigurati sreću i blagostanje, kao i da će tako obezbediti da naredna godina bude srećna i ispunjena.
Ovaj tragičan, ali hrabar trenutak iz istorije hrišćanstva još uvek podseća ljude na snagu vere i odanost Bogu. Mučenici, koji su izginuli u ime Hrista, postali su simboli vernosti, hrabrosti i ljubavi, a njihovo nasleđe i danas živi u verovanju da je ljubav prema Bogu jača od svega.
