Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju Svete mučenike Kirika i Julitu, a mi za Vas danas donosimo par narodnih verovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik i koji bi trebali ispuniti…
U vreme kada je hrišćanstvo bilo progonjeno pod vlašću rimskog cara Dioklecijana, mnogi vernici su stradali zbog svoje vere. Među njima se nalaze i Sveti Kirik i njegova majka Julita, koji su ostali zapamćeni kao simbol postojanosti i ljubavi između roditelja i deteta. Njihova priča, prožeta patnjom, ali i verom, prenosi se kroz vekove i danas se poštuju kao svetitelji u pravoslavnom hrišćanstvu.
- Kirik je bio trogodišnje dete kada je zajedno sa majkom Julitom uhvaćen zbog ispovedanja hrišćanske vere. Iako je bio veoma mlad, pokazao je izuzetnu hrabrost i veru, ne odričući se Hrista, baš kao ni njegova majka. Njihovo mučeništvo postalo je simbol čiste i neokaljane vere, ali i snažne veze između majke i sina. Njihova žrtva nije zaboravljena ni danas – deo njihovih svetih moštiju se čuva u crkvi Svete Bogorodice Bolničke u Ohridu, koja je značajno duhovno mesto za vernike.
U Srbiji se svetom paru posvećuje naročita pažnja. U blizini sela Smilovci kod Dimitrovgrada nalazi se manastir posvećen upravo Svetom Kiriku i Juliti. Ovaj manastir je poznat i pod nazivom Sveti Ćirik i deo je niške eparhije. Njegov značaj prevazilazi lokalne okvire, jer predstavlja važno mesto okupljanja vernika i čuvara tradicije. Manastir je 1984. godine uvršten u spomenike kulture Republike Srbije i proglašen za nepokretno kulturno dobro, čime je i zvanično potvrđen njegov istorijski i duhovni značaj.
- Narodna verovanja koja se vezuju za Svetog Kirika i Julitu prenose se s kolena na koleno. Jedno od najpoznatijih kaže da bi se na dan kada se proslavlja njihov praznik trebalo okupati u reci ili izvoru, kako bi se sa tela i duše sprale bolesti i negativna energija. Smatra se da Sveti Kirik ima moć da utiče na sunčeve zrake i da svojom božanskom snagom može isceliti one koji mu se s verom obrate. Upravo zbog te isceliteljske moći, mnogi se vernici na ovaj dan obraćaju svetiteljima u molitvi tražeći zdravlje i blagostanje.
Ovaj praznik ne nosi samo religioznu dimenziju već i porodičnu simboliku. U narodu se veruje da je dan posvećen ljubavi između majke i deteta. Zato se savetuje da se na ovaj dan izbegavaju sukobi, grdnje i teške reči unutar porodice, naročito između majki i dece. Veruje se da bilo kakva loša energija u tom odnosu može imati dugoročne posledice, pa se preporučuje mir, razumevanje i međusobno poštovanje.
- Poseban običaj podrazumeva da majke toga dana posvete punu pažnju svojoj deci. One treba da im ispune neku želju, pokažu ljubav i pažnju, jer se veruje da time jačaju i duhovnu vezu sa svojom decom. U isto vreme, i deca treba da iskažu zahvalnost, ljubav i poštovanje prema svojim majkama. Na taj način, praznik dobija dodatni sloj značenja – osim religioznog, on postaje i praznik porodične bliskosti, topline i zajedništva.
Poštovanje koje narod gaji prema Svetom Kiriku i Juliti ne ogleda se samo u bogosluženju, već i u običajima i načinu na koji se taj dan proslavlja. U nekim krajevima, vernici donose vodu sa izvora kući kako bi njome oprali decu i ukućane verujući da ona ima blagotvorna svojstva baš zbog ovog praznika. Taj čin je deo šire narodne tradicije u kojoj priroda, vera i porodične vrednosti čine neraskidivu celinu.
- Sveti Kirik i Julita podsećaju nas da je ljubav, naročito ona između roditelja i dece, jedna od najsvetijih vrednosti. Njihova žrtva nije bila uzaludna – ostavila je snažan pečat u hrišćanskoj tradiciji, ali i u svakodnevnom životu vernika koji i dalje poštuju njihov lik i delo. Njihov praznik pruža priliku da se osvrnemo na sopstvene odnose u porodici, da obnovimo veru i da, makar tog dana, pronađemo mir i ljubav u sebi i među najbližima.
