Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Apostola Filipa, a mi danas za Vas donosimo par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
Danas, 24. oktobra, Srpska pravoslavna crkva zajedno sa svojim vernicima obeležava dan posvećen Svetom apostolu Filipu, đakonu iz drevne Cezareje, na teritoriji današnje Palestine. Ovaj svetitelj, poznat po svojoj mudrosti i dubokom predanju hrišćanskoj veri, ostao je upamćen kao učitelj i propovednik koji je svoj život posvetio obrazovanju i duhovnom prosvetljenju ljudi, bez obzira na njihovu veru ili poreklo. Njegova misija bila je jednostavna, a opet toliko snažna – širiti reč Božiju i pomagati ljudima da pronađu put ka veri i istini. „Blic“ podseća da se u srpskom narodu praznik ovog svetitelja tradicionalno vezuje i za početak Filipovskog posta, čime on dobija posebno mesto u duhovnom kalendaru.
Predanje govori da je Filip u jednom trenutku svog života bio pred dilemom – suočen sa progonima hrišćana, pitao se da li da potraži utočište u Samariji. U tom periodu nemira i sumnje, prema zapisima, u snu mu se ukazao sam Bog, obraćajući mu se sa porukom koja je odagnala njegov strah. Rečeno mu je da iako opasnost postoji, njegov zadatak mora ostati isti – da širi hrišćanstvo i ne odustaje od svoje misije. Ohrabren tom porukom, Filip nije želeo da to breme nosi sam. Poveo je svog prijatelja Natanaila, za kojeg se smatra da je u stvari bio apostol Vartolomej, pa su zajedno krenuli da nastavljaju put služenja.
- Njihovo misionarsko putovanje odvelo ih je u mnoge krajeve Azije i Grčke, gde su propovedali i okupljali vernike. N1 prenosi da su u gradu Jerapolju Filip, apostol Jovan i Filipova sestra Marijamna doživeli jedno od najdramatičnijih iskušenja. Tamo su naišli na zajednicu koja je obožavala ogromnu zmiju, simbol moći i straha. Apostoli su, vođeni verom i hrabrošću, odlučili da se suoče sa ovim kultom. Molitvom su uspeli da umrtve zmiju, ali taj čin izazvao je bes među neznabošcima. Narod je u njihovom postupku video pretnju sopstvenim običajima, a gnev je ubrzo prerastao u otvorenu mržnju.
U legendama koje su se prenosile vekovima navodi se da su Filip i njegovi saputnici platili visoku cenu za svoju hrabrost. Prema jednoj verziji, Filip je uhvaćen i raspet na drvetu, dok je Vartolomej doživeo slično mučeništvo. U trenutku Filipovog stradanja dogodilo se nešto što je narod kasnije tumačio kao znak božanske pravde – zemlja se otvorila i progutala mnoge od onih koji su prisustvovali pogubljenju. Uprkos bolu i mukama koje je trpeo, Filip je poslednje trenutke života proveo u molitvi, ne za sebe, već za one koji su mu nanosili zlo. Upravo taj čin – molitva za neprijatelje – ostao je najjača poruka njegovog života i svedočanstvo o snazi hrišćanske ljubavi.
- Njegove mošti, prema predanju, kasnije su prenete u Rim, gde su zauzele svoje mesto u crkvenoj tradiciji i nastavile da inspirišu generacije vernika. Iako su vekovi prošli, sećanje na njega i danas ima veliku duhovnu snagu. Vernici u Srbiji i širom pravoslavnog sveta na ovaj dan ne prisećaju se samo njegovih dela, već i hrabrosti da ostane dosledan i veran svojoj misiji, uprkos svim iskušenjima.
Ovaj dan ima i poseban značaj u narodnom kalendaru jer označava početak poklada pred Božićni post, koji je poznat i kao Filipov post. U tradiciji srpskog naroda ovaj period ima snažnu simboliku – vernici ga koriste da se duhovno i telesno pripreme za veliki praznik, Božić. Običaji nalažu da se na dan Svetog Filipa pripremi bogata večera u krugu porodice. To nije samo obična trpeza, već znak zajedništva i trenutak u kojem porodice zajedno ulaze u vreme posta. Jela su raznovrsna, a akcenat se stavlja na to da se obeleži prelaz iz perioda kada se jede sve u period uzdržavanja i duhovne pripreme. RTS naglašava da su ovi običaji duboko ukorenjeni u srpskoj tradiciji i da i danas mnoge porodice, posebno u manjim mestima, čuvaju taj duh zajedničkog okupljanja i molitve.
Ono što posebno krasi priču o Svetom Filipu jeste njegova odlučnost da živi u skladu sa verom, ne tražeći ličnu korist, već želeći da svoje znanje i iskustvo podeli sa drugima. U vremenu kada je biti hrišćanin značilo biti izložen stalnoj opasnosti, on je birao put propovedi i služenja. Njegova misija nije bila ograničena na određeni narod ili religiju, već je obuhvatala sve ljude, jer je smatrao da istina i ljubav nemaju granice. Upravo zbog toga i danas se naglašava da je Filip bio svetitelj koji je svojim životom ostavio snažnu poruku univerzalnosti hrišćanske vere.
- Kada se govori o značaju ovog dana, važno je istaći i emocionalnu dimenziju. Za mnoge vernike, sećanje na mučeništvo Svetog Filipa nije samo deo crkvenog kalendara, već prilika da se podsete da vera nije uvek laka i jednostavna. Ona često zahteva žrtvu, strpljenje i snagu. Priča o njegovom životu i smrti podseća da hrabrost i saosećanje mogu postati najveći duhovni štit.
Na kraju, ovaj praznik ostaje snažan podsetnik da su ljubav, zajedništvo i odanost vrednosti koje ne blede. Dok vernici obeležavaju ovaj dan kroz molitvu i porodična okupljanja, oni zapravo obnavljaju vezu sa vekovnom tradicijom i istorijom. Kako podseća „Blic“, Sveti Filip nije samo istorijska ličnost već simbol istrajnosti i svetlosti koja vodi vernike kroz iskušenja. Upravo u tome leži razlog što i danas, posle toliko vekova, njegov dan ima posebno mesto u srcima mnogih.
