Danas Srpska Pravoslavna Crkva obeležava važnog svetca,Prepodobnog Teodora Sikeota.
- Prepodobni Teodor Sikeot, svetitelj koga danas slavi Srpska pravoslavna crkva zajedno sa vernicima, bio je duhovni borac i iscelitelj kome je Gospod darovao posebne darove kako bi pomagao ljudima u borbi protiv zla, bolesti i životnih patnji. Njegov život predstavlja uzor hrišćanske predanosti, discipline i nesebične vere.
Rođen je u selu Sikea u oblasti Galatije, odakle potiče i njegov nadimak „Sikeot“. Već u ranom detinjstvu pokazivao je snažnu duhovnu usmerenost. Iako je imao samo deset godina, posvetio se strogom postu i molitvi, noćima bdeo u tišini i molitvenoj sabranosti. Njegov uzor bio je starac Stefan, monah koji je živeo u njihovoj kući i od koga je Teodor učio temelje duhovnog života. Teodorova majka Marija bila je udovica iz bogate porodice i želela je da njen sin postane vojnik i stekne čast i slavu u vojsci. Međutim, božanska volja bila je drugačija.
- U snu joj se ukazao sveti Đorđe, koji joj je poručio da je njen sin predodređen ne za službu zemaljskom caru, već Caru nebeskom. Teodoru se sveti Đorđe ukazivao više puta tokom života, bilo da ga savetuje, bilo da ga izbavi iz opasnosti koje su mu postavljale zle sile. Osim toga, imao je i viđenja Presvete Bogorodice, koja mu je davala utehu i duhovnu snagu.
Njegovi duhovni podvizi nadmašivali su sve podvižnike tog doba. Praktikovao je strogu askezu: posta, žeđi, okova, svenoćnog stajanja na molitvi i drugih načina mučenja tela kako bi svoju dušu očistio i potpuno posvetio Bogu. Nije mu bio cilj da muči sebe radi same patnje, već da ojača duhovno i oslobodi se svakog telesnog nagona, kako bi postigao potpunu predanost Bogu.
- Zahvaljujući svojoj bezgraničnoj veri, Gospod mu je uzvratio božanskom ljubavlju i darovao mu moć da izgoni zle duhove, leči bolesne i pomaže ljudima u najtežim mukama. Glas o njemu brzo se proširio i postao je poznat kao čudotvorni iscelitelj, kojem su dolazili ljudi sa svih strana tražeći pomoć i utehu.
Zbog njegove duhovne snage i uzorne čistote, izabran je iako protiv svoje volje za episkopa grada Anastasiopolja. Tu je službu vršio jedanaest godina, ali nije napuštao skromnost ni asketski način života. Na kraju, molio je Boga da ga oslobodi te dužnosti, želeći da se vrati tišini i monaškom životu kojem je u mladosti bio posvećen.
- Nakon što mu je ispunjena molba, vratio se u svoj manastir, gde je proveo ostatak života u molitvi i podvigu. U starosti je mirno preminuo, oko 613. godine, u vreme kada je car Iraklije došao na presto. Njegova smrt nije bila kraj njegovog uticaja – naprotiv, vernici ga i dalje poštuju kao moćnog zaštitnika i iscelitelja, a njegov život ostaje primer svetosti i potpune predanosti Bogu.
Na dan kada se proslavlja uspomena na ovog velikog svetitelja, vernici su pozvani da slede njegov primer i u molitvi zatraže mir u svojim srcima, kao i snagu da se bore protiv svakodnevnog zla – bilo da dolazi spolja, bilo da se javlja unutar čovekovog bića. Pouka života svetog Teodora jeste da se uz iskrenu veru, istrajnost i ljubav prema Bogu može pobediti sve što je zlo i mračno u ovom svetu.
