Danas Srpska Pravoslavna crkva obeležava dva velika svetca.Predpodobnog Visariona i Prepodobnog Ilariona Novog.U nastavku današnjeg članka pročitajte koje to običaje valja ispoštovati na današnji dan..
- Ovi duhovni velikani ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva svojim podvižničkim životom, čudesima i nepokolebljivom verom, a na današnji dan se u njihovu čast izgovara tropar koji priziva očuvanje srca i unutrašnjeg mira.
Prepodobni Visarion, rodom iz Misira (današnjeg Egipta), još u ranoj mladosti opredelio se za put duhovnog života. Od trenutka krštenja pa do svoje smrti, živeo je u čistoti i uzdržanju, ne dopuštajući da svetovne slabosti naruše njegovu duhovnu odeždu. Njegova želja za tišinom i osamom vodila ga je u pustinje i šumske predele, gde je provodio dane i noći u molitvi, postu i bdenju.
- Visarion je bio poznat po svom strogo asketskom životu. Njegova posvećenost Bogu bila je tolika da je, prema predanju, proveo četrdeset dana stojeći u molitvi, bez hrane i sna. Njegova odeća bila je ista tokom cele godine, bez obzira na vremenske uslove – jedan jedini ogrtač, koji je nosio i leti i zimi. Svoju duhovnu snagu krio je od sveta, ne želeći da se hvali postignućima. Ipak, dar čudotvorstva koji mu je bio dat nije mogao da ostane neprimećen. Mnogi su dolazili k njemu tražeći isceljenje i duhovnu utehu, a on je svojom molitvom i verom pomagao svakome, uvek ističući da sva slava pripada Bogu. Preminuo je u dubokoj starosti, mirno, 466. godine.
Sa druge strane, Prepodobni Ilarion Novi bio je poznat kao snažan stub pravoslavlja u teškim vremenima ikonoboračke jeresi. Bio je učenik svetog Grigorija Dekapolita i sledbenik života svetog Ilariona Velikog, čije ime je i poneo. Živeo je u periodu velikih verskih previranja, kada su carevi poput Lava Jermenina pokušavali da zabrane i unište svetinje, naročito svete ikone. Ilarion je hrabro stao u odbranu vere, zbog čega je mnogo stradao – bio je zatvaran, mučen i izložen raznim patnjama, ali nikada nije poklekao.
- Kada je car Lav poginuo na mestu gde je započeo svoje bezbožno delovanje protiv svetih ikona, Ilarion je na kratko bio oslobođen iz tamnice. Ipak, njegova iskušenja nisu se tu završila – ponovo je bio zatvoren i mučen sve dok pravoverna carica Teodora nije povratila mir i poštovanje prema ikonama. U svojim poznim godinama, Ilarion je pokazivao dar duhovnog viđenja, pa je tako, prema predanju, bio svedok kada su anđeli odneli dušu svetog Teodora Studita. Upokojio se 845. godine, u svojoj sedamdesetoj godini života, ostavivši za sobom primer čvrste vere, postojanosti i istinskog hrišćanskog stradanja.
Na današnji dan, crkva i vernici ne samo da se sećaju njihovih dela i vrlina, već i mole za unutrašnju snagu i čistoću srca, simbolično kroz tropar koji se izgovara u njihovu čast. Ovaj dan podseća sve na važnost smirenja, vere i hrabrosti, koje nadilaze zemaljske izazove i vode ka večnom životu u carstvu nebeskom. Visarion i Ilarion, iako iz različitih vremena i okolnosti, povezani su zajedničkim osobinama – dubokom predanošću Bogu, spremnošću na žrtvu i neustrašivim svedočenjem vere. Njihov primer i danas nadahnjuje sve one koji teže istinskom duhovnom životu.
