Jedan od svetaca koji je preživeo najteže periode svog života jeste Sveti Atanasije.Dana 15.05 Srpska Pravoslavna crkva obeležava Svetog Atanasija Velikog a mi Vam u današnjem članku donosimo par saveta i verovanja za baš ovaj dan.
- Sveti Atanasije je živeo u IV veku i bio je patrijarh Aleksandrijski. Tokom života je čak pet puta bio proterivan sa svog trona zbog snažnog protivljenja arijanizmu – jeresi koja je negirala božanstvo Isusa Hrista. Zbog svog nepokolebljivog stava u odbrani pravoslavne vere, često je bio primoran da se krije od gonitelja. Istorija beleži da je utočište nalazio u najrazličitijim mestima – skrivao se po pustinjama, privatnim kućama, pa čak i u bunarima i grobovima. Zbog svega toga, Sveti Atanasije se smatra jednim od najprogonjenijih svetitelja u hrišćanstvu.
U narodu se njegovo ime, osim sa borbom za veru, vezuje i za brojne legende i narodna verovanja, naročito u južnim krajevima Srbije. Jedna od najpoznatijih legendi govori o tome kako je đavo pokušao da iskuša Svetog Atanasija tako što se prerušio u prelepu devojku. Cilj je bio da ga odvoji od vere, da ga navede da se odrekne Boga i prikloni se nečastivom. Međutim, Sveti Atanasije je prozreo prevaru i lukavstvom je uspeo da đavola savlada.
- Kako se priča, zamolio je devojku – zapravo prerušeni đavo – da mu pokaže svoju natprirodnu moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to, uverena u svoju snagu, i učinila. U tom trenutku, Atanasije je brzo zatvorio ćup i bacio ga u more. Ćup je, prema legendi, godinama plutao po vodi, dok ga jednog dana ribari nisu pronašli i otvorili, ne znajući šta sadrži.
Na osnovu te legende, u narodu je ostalo verovanje da na dan Svetog Atanasija svi sudovi – ćupovi, lonci, šerpe, činije – treba da budu zatvoreni, jer se veruje da đavo i dalje, u strahu od sveca, traži utočište u otvorenim posudama. Kaže se da čim zagrmi, đavo pomisli da dolazi Sveti Atanasije i iz straha skače u posude koje su ostavljene otvorene. Zato se vernici na današnji dan posebno trude da im u kući ne ostane nijedan sud otvoren.
- Zanimljivo je da u pojedinim delovima Srbije, naročito u ruralnim sredinama, ovaj dan posebno poštuju vodeničari. Veruju da đavoli na današnji dan vrebaju u virovima i vodama, pa iz tog razloga ne rade vodenice, verujući da bi mogli navući nesreću ili nečistu silu ako se toga dana pokrene točak vodeničnog kola.
Pored ovih narodnih verovanja, Sveti Atanasije se u crkvenom kalendaru poštuje kao uzor čiste vere i hrabrog ispovednika. Njegov život, ispunjen progonstvima i odricanjem, ali i nepokolebljivim zalaganjem za pravoslavlje, služi kao primer istrajnosti u veri i moralne snage u najtežim trenucima.
- Danas, mnogi pravoslavni vernici pale sveće u njegovu čast, moleći se za zaštitu, prosvetljenje i unutrašnju snagu. I dok jedni odlaze u crkve, drugi se, oslanjajući se na narodno predanje, prisećaju priče o zatvaranju posuda i đavolovom strahu. Bilo da ga poštujemo kao teologa i borca za veru, ili kao narodnog zaštitnika od zla, Sveti Atanasije Veliki zauzima posebno mesto u srpskoj duhovnoj tradiciji.
