Sveti Sava je jedan od najvažnijih svetitelja u srpskoj tradiciji, a Savindan, 27. januar, obeležava se širom Srbije i među Srbima u dijaspori kao dan posvećen njegovom životu i delu. Sveti Sava je bio monah, iguman, književnik, diplomat, ali i prvi srpski arhiepiskop, te je njegov rad od velikog značaja za duhovni, kulturni i obrazovni razvoj srpskog naroda. Iako se u početku nije mogao ni naslutiti obim njegovog uticaja, njegov rad na uspostavljanju Srpske pravoslavne crkve i na obrazovanju i duhovnosti srpskog naroda osigurao mu je mesto jednog od najvećih narodnih svetitelja.
Sveti Sava: Život i nasleđe
Sveti Sava je rođen kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Njegov značaj nije samo u verskom, već i u obrazovnom aspektu, jer je, kao arhiepiskop, usmeravao narod prema obrazovanju i duhovnosti. Osnovao je prve srpske škole i učio narod osnovama crkvene i svetovne pouke, a njegove reforme u crkvenom životu su imale dubok uticaj na oblikovanje srpske identitetske baštine.
Takođe, Sveti Sava je i autor zakonopravila, odnosno zbirke crkvenih i građanskih zakona poznate kao Krmčija Svetog Save. Njegova misija nije bila samo duhovna, već je imao i diplomatsku ulogu u vezi sa drugim pravoslavnim zemljama. Njegovo najvažnije delo bilo je obezbeđivanje autokefalnosti Srpske crkve 1219. godine, kada je od Vaseljenske patrijaršije u Nikeji dobio status samostalne arhiepiskopije.
Običaji i verovanja vezana za Svetog Savu
Praznik Svetog Save, osim što ima duboko religijsko značenje, sadrži i mnoge narodne običaje i verovanja koja se i danas praktikuju. Na Savindan vernici i narod širom Srbije veruju u posebne znakove prirode koji mogu označiti važne događaje u narodnoj i istorijskoj tradiciji.
Jedno od najpoznatijih verovanja je vezano za grmljavinu na Svetog Savu, jer se smatra da grmljavina tog dana najavljuje sudbonosne promene ili važne događaje. Zanimljivo je da je grmljavina na Savindan zabeležena u narodnoj pesmi o početku bune na dahije iz 1804. godine, kada su Srbi digli ustanak protiv turske vlasti. U pesmi se spominje munja koja pogađa Časne Verige – simbol duhovne borbe i slobode.
U Vojvodini, na Savindan, običaj je da se prave pereci – ako praznik pada u sredu ili petak, oni su posni, a u drugim danima mrsni. Pereci se prave kao simbol hleba koji je, prema narodnom predanju, Sveti Sava omogućio svom narodu učenjem kako da melju žito na vodenicama.
Sveti Sava u narodnim običajima
U mnogim krajevima Srbije, stočari posebno poštuju Svetog Savu i pred praznik izbegavaju teranje stoke u šume iz straha od vukova. Veruje se da će na Savindan, ako se ne bude poštovalo, vukovi napasti stoku. Osim toga, na Savindan je zabranjeno koristiti sečiva i oštriti noževe i britve, jer bi to moglo izazvati otvaranje čeljusti vukova.
Takođe, veruje se da deca na Savindan treba da nauče nešto novo, makar neku pesmu, kako bi se osigurao njihov napredak i uspeh tokom godine. Ako to ne učine, smatra se da bi mogli postati lenji i da će imati problema sa učenjem i napredovanjem.
Značaj i zaključak
Sveti Sava je kroz istoriju postao simbol srpskog identiteta, obrazovanja i duhovnosti, te nije iznenađenje što se njegov praznik slavi sa posebnim poštovanjem i ljubavlju. Savindan je prilika da se odužimo i poštujemo ne samo njegov rad, već i sve ono što je učinio za naš narod kroz obrazovanje, duhovnost i zaštitu narodnih vrednosti.
Bez obzira na to da li je neko povezan sa crkvom ili ne, Sveti Sava ostaje nezaobilazni deo srpske tradicije i kulture, a običaji koji se vežu za njegov dan pružaju narodu priliku da se podseti na važnost obrazovanja, poštovanja tradicije, i duhovne povezanosti sa prošlim vremenima.
