Srpska Pravoslavna Crkva i vernici danas obeležavaju svetca sa Svete Gore čije su mošti lečile bolesne i iznemogle.U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par karakterističnih stvari vezanih za ovog svetca..
- Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju uspomenu na svetog prepodobnog Petra Atonskog, jednog od velikih asketa i podvižnika hrišćanstva, čiji život predstavlja snažno svedočanstvo vere, istrajnosti i duhovnog uzdizanja. Ovaj svetitelj, poznat po svom dugogodišnjem samotnom životu u Svetoj Gori, ostavio je dubok trag u monaškoj tradiciji i hrišćanskom predanju.
Petar Atonski je bio Grk poreklom, a život mu je u mladosti bio posvećen vojničkoj službi. Sudbina ga je, međutim, povela u potpuno drugom pravcu. U jednoj od borbi sa Arapima, Petar je pao u zarobljeništvo. Ostavljen u teškim uslovima tamnice, okovan i nemoćan, proveo je mnogo vremena u gradu Amari na reci Eufrat. U tim mračnim trenucima, dok je bio lišen slobode, u njegovom srcu se rodila snažna duhovna čežnja – zavetovao se Bogu da će, ako ga izbavi iz ropstva, ostatak života posvetiti molitvi i podvigu u pustinji.
- Njegove molitve su bile uslišene na čudesan način. Najpre mu se javio sveti Nikola, a potom i sveti Simeon Bogoprimac. Sveti Simeon je svojim žezlom dodirnuo njegove okove, koji su se u tom trenutku istopili kao vosak. Petar se, ni sam ne shvatajući kako, obreo van tamnice, na slobodi. Iz zahvalnosti i u skladu sa svojim zavetom, uputio se ka Rimu, gde je, na grobu svetog apostola Petra, primio monaški čin iz ruku samog pape.
Nakon toga, njegova duhovna potraga se nastavila. Ukrcao se na lađu i krenuo nazad na Istok. Tokom plovidbe, u snu mu se javila Presveta Bogorodica u pratnji svetog Nikole. Tom prilikom mu je objavljeno da mu je određen životni put – da se podvizava na Gori Atonskoj, svetoj gori koja do tada nije bila poznata ni njemu samom.
- Iskrcavši se na Atos, Petar je pronašao pećinu u kojoj se nastanio. Tu je proveo neverovatnih 53 godine u potpunoj osami, moleći se i boreći sa svim vrstama iskušenja. Njegov život je bio ispunjen postom, glađu, žeđu, velikim hladnoćama, žegama i – najtežim od svega – neprekidnom borbom sa demonskim silama. Ali, uz Božju pomoć i čvrstu veru, Petar je istrajao.
Bog mu je, videvši njegovu posvećenost i čistoću srca, slao anđela koji mu je svakih četrdeset dana donosio hleb, kako bi mogao preživeti. Više puta je đavo pokušavao da ga prevari, prikazujući se kao anđeo svetla, ali je Petar, oslanjajući se na veru, krst i molitvu Presvetoj Bogorodici, uspevao da ga otera.
- Pred kraj života, nakon više od pola veka tišine i samoće, pronašao ga je lovac koji je tragao za jelenima po Atosu. Petar mu je ispričao svoju životnu priču, a ubrzo nakon toga, 374. godine, mirno je preminuo. Njegove mošti su kasnije prenete u Makedoniju, gde su i danas poštovane.
Sveti Petar Atonski ostaje primer potpune posvećenosti Bogu, tihe borbe sa sopstvenim slabostima i duhovnog uzdizanja kroz osamu i molitvu. Njegov život podseća na snagu vere, ali i na to koliko daleko čovek može da stigne kada dušom celom krene putem Boga.
