Srpska Pravoslavna Crkva danas obeležava Prepodobnog Ispovednika Mihaila.Prepodobni označava onoga “koji je svet” u pravoslavnoj crkvi se tako obeležavaju monasi i svetci.U nastavke današnjeg članka Vam donosimo običaji koji vrede za današnji dan.
- Priča o prepodobnom Mihailu Ispovedniku, čije ime sa poštovanjem čuva pravoslavna tradicija, svedoči o snazi vere, posvećenosti Bogu i istrajnosti pred nepravdom. Od najranijih dana svog života, Mihailo je pokazivao izuzetnu duhovnu zrelost i težnju ka svetom životu. Veoma mlad se zamonašio zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim, u vreme kada je vrhovni poglavar crkve bio sveti patrijarh Tarasije. Njih dvojica su, po blagoslovu patrijarha, poslati u manastir na obali Crnog mora, gde su proveli godine u podvigu, molitvi i tihovanju.
Život u manastiru nije bio lak – podrazumevao je strog post, telesne napore i molitvu u tišini i osami. Ipak, upravo kroz takve uslove, Mihailo i Teofilakt su duhovno uzrastali, a njihove molitve pred Bogom postajale su sve silnije. Jedno posebno čudo ostalo je zapamćeno: za vreme velike letnje žege, kada su ljudi patili od žeđi jer vode nije bilo, dvojica svetitelja su se pomolili Bogu i odjednom je iz suvog bakarnog suda potekla voda – u izobilju i baš kada je bila najpotrebnija. Ovaj događaj, osim što je bio spasenje za mnoge, podseća na biblijska čuda – kada je voda potekla iz kamena za Izrailjce u pustinji, i kada je Gospod kroz suvu čeljust magarca dao vodu Samsonu.
- Svojom verom i revnošću Mihailo se uzdigao u crkvenoj hijerarhiji i postao episkop. Međutim, vreme u kom je živeo bilo je obeleženo velikim podelama i iskušenjima. U doba ikonoborstva – borbe protiv poštovanja svetih ikona – Mihailo je čvrsto stajao u odbrani pravoslavne vere. Nije pristajao na kompromis i otvoreno je govorio protiv onih koji su se protivili svetim slikama, verujući da one predstavljaju sredstvo prisutnosti božanske svetlosti u životima vernika.
Njegovo nepokolebljivo ispovedanje istine dovelo je do sukoba s carem Lavom Jermeninom, koji je bio poznat po svojoj oštroj borbi protiv poštovanja ikona. Kada je Lav shvatio da ne može slomiti Mihailovu veru, reagovao je gnevno. Umesto da prizna duhovnu snagu i mudrost svetitelja, osudio ga je na progonstvo. Mihailo je bio gonjen iz mesta u mesto, trpeo je poniženja, fizičke i duševne muke, ali ni tada nije poklekao. Njegova vernost Hristu i duhovna snaga činile su ga još uzvišenijim u očima naroda, koji ga je poštovao i voleo.
- Na kraju, nakon brojnih iskušenja, Mihailo je mirno preminuo, dostigavši nebeski pokoj. Pravoslavna crkva ga poštuje kao svetitelja koji je zaslužio dvostruki venac: venac arhijereja, jer je dostojno nosio svoj episkopski krst, i venac mučenika, jer je neustrašivo svedočio veru u Hrista, bez obzira na posledice.
Njegov život i danas inspiriše vernike da istraju u veri, da se ne plaše da brane ono što smatraju istinitim i svetim, čak i kad nailaze na osudu i nerazumevanje. U narodu se veruje da na dan kada se obeležava uspomena na ovog svetitelja, treba pospremiti dom, očistiti prostor i sa poštovanjem dočekati praznik. Prema verovanjima, ne preporučuje se ušivanje ili šivenje odeće tog dana – ne zbog praznoverja, već kao simbol duhovnog mirovanja i posvećenosti molitvi i unutrašnjem miru.
- Prepodobni Mihailo Ispovednik ostavio je dubok trag ne samo u crkvenoj istoriji, već i u duhovnom životu mnogih naraštaja. Njegova tiha istrajnost, čvrsta vera i požrtvovanost postaju nadahnuće za sve one koji tragaju za istinom, pravdom i unutrašnjim mirom, uprkos teškoćama koje nosi svakodnevica.
