Sveti Marko se smatra jednim od najstarijih nosilaca hrišćanske vere,srpska pravoslavna crkva danas obeležava Markovdan a u nastavku saznajte koji se običaji vezuju za današnji dan.
- Markovdan, praznik posvećen Svetom Marku, obeležava se svake godine 8. maja, uz duboko poštovanje i u crkvenom i u narodnom životu. Sveti Marko je bio jedan od najbližih saradnika prvih apostola i blizak prijatelj apostola Petra, koji ga je nazivao svojim duhovnim sinom. Upravo iz te prisne duhovne veze nastala je molba vernika da Marko zabeleži događaje iz života Isusa Hrista, koje je poznavao iz prve ruke. Odgovorivši na tu molbu, on je napisao prvo Jevanđelje, koje je apostol Petar potvrdio kao potpuno istinito i verodostojno.
Nakon što je završio svoje jevanđelje, Marko je poslat u Misir, današnji Egipat, da širi hrišćansku veru. Najveći deo svoje misije proveo je u Aleksandriji, gde se posvetio narodu – propovedao je, lečio bolesne, pomagao unesrećenima i širio evanđeosku poruku. Njegovo delovanje imalo je snažan uticaj, ali i izazvalo otpor među onima koji su se protivili novoj veri. Na kraju je, zbog svoje predanosti, stradao mučeničkom smrću. Ubijen je od strane neznabožaca na sam praznik Uskrsa, dok je služio liturgiju u aleksandrijskoj crkvi. Tako je završio svoj život u molitvi, ostavivši snažan primer svetosti i vere.
- Jedna od najpoznatijih legendi iz njegovog života govori o dolasku u Aleksandriju, kada mu se pocepala obuća. Tada je naišao na obućara po imenu Anian, koji je, dok je popravljao obuću, slučajno povredio svoju ruku šilom. Marko je tada napravio smesu od prašine i pljuvačke i njome pomazao ranu – koja se odmah iscelila. Ovo čudo duboko je dirnulo obućara, koji je pozvao Marka u svoj dom, čuo njegovo učenje i, zajedno s porodicom, primio hrišćanstvo. Kasnije je Anian postao drugi episkop Aleksandrijske crkve, nasledivši Marka.
Zbog svega što je učinio, Sveti Marko se u narodnoj tradiciji poštuje kao simbol mudrosti, vere i zaštite. Njegov dan, Markovdan, posebno je značajan među zemljoradnicima. Verovalo se da onaj ko ne ispoštuje ovaj dan može biti kažnjen lošim vremenom – olujama, gradom i gromovima koji uništavaju useve. Zbog toga se na Markovdan strogo zabranjivao svaki težak fizički rad i bilo kakvo obrađivanje zemlje. Ljudi su dan provodili u molitvi, miru i duhovnom sabiranju.
- Postojala su i druga verovanja u vezi s ovim praznikom. Na primer, smatralo se da onaj ko na Markovdan zadrema tokom dana, rizikuje da bude pospan cele godine. Ovakva verovanja ukazuju na dublju poruku – dan posvećen svetitelju treba provesti budan i svestan, kako duhom tako i telom, čuvajući unutrašnji mir i duhovno stanje.
Zanimljiv je i etički stav koji se pripisuje Svetom Marku – da se plod rada ne sme prodavati po višoj ceni od stvarne vrednosti. Time je pokazao koliko je pravda, poštenje i duhovna čistoća bila važna u njegovom učenju. Njegov primer je mnogima služio kao uzor, posebno onima koji žive od svog rada i trude se da zadrže čestitost i pravednost u trgovini i životu.
- Danas se Sveti Marko poštuje kao simbol istine, pravde, isceljenja i hrabrosti. Njegovo nasleđe nadahnjuje vernike širom sveta, podsećajući na snagu vere, važnost poštenja i vrednost ljubavi koja ne traži ništa zauzvrat. Njegova žrtva i njegovo Jevanđelje ostaju večni podsetnik da, bez obzira na prepreke i cenu, istina uvek na kraju pobedi.
